– Nisam htela da se takmičim. Došla sam da se vidim s narodom i da s komšijama progovorim neku reč. U neko doba deca su me zamolila da se oprobam u bacanju pikada, a ja nisam znala ni šta je pikado, ni kako se takmiči. No, ajd, da ne odbijem decu koja su me baš ljudski zamolila. Na brzinu mi objasniše šta treba da radim i već posle prvih bacanja onih iglica, po aplauzima prisutnih, vidim da sam rođena za ovaj sport, ali da sam za to kasno saznala. I stvarno, na kraju, i bez sabiranja nekih poena bilo je jasno da sam pobedila – kaže baba Marica.
Na kraju tamičenja, uručeni su pobednički pehari i medalje najuspešnijim takmičarima po sportskim disciplinama i svi su pozdravljeni onako kako dolikuje sportskoj publici. Ipak, prave ovacije je doživela Marica Mijović kojoj je zlatnu medalju i pehar predao predsednik MZ Trbunje Dobrica Milosavljević.
-Mnogo mi je bilo lepo kada su mi oko vrata okačili zlatnu medalju i uručili pehar i tek mi je sada jasno zašto se naš Nole, naš ponos, onoliko raduje kad pobeđuje. Nego, kad me je prošla pobednička radost, razmišljala sam i o tome ko se takmiči na sportskim igrama u selima. Nešto u državi nije u redu, a to mi seljaci odavno znamo, ako se na ovim takmičenjima takmiče i oni koji su zašli u osmu deceniju života – veli baba Marica.
Apel političarima– Hoću da poručim političarima, ako neko od njih uopšte sluša seljake, da pod hitno učine sve što mogu da ožive srpska sela. Ako je došlo vreme da babe na sportskim takmičenjima u selima osvajaju medalje i pehare, onda za Srbiju nema budućnosti -veli Marica. |
