Opština Enzingen u Soloturnu je prošle jeseni za 1,2 miliona franaka kupila vilu sa bazenom i okućnicom od 91-godišnjeg Franca Martija. Imanje na kome je pola veka živeo sa svojom suprugom Mari je planirano za poslovne svrhe, kako je vlasniku tada rečeno.
Odluka da ode u starački dom nije mu lako pala, ispričao je vremešni starac za "Blik".
Prošlog septembra se par iselio, ali se do danas nije ništa desilo. Umesto toga, pre mesec dana su Francija, kome je supruga u međuvremenu preminula, u staračkom domu posetila dva zastupnika opštine Enzingen. Rečeno mu je da će se u kuću useliti azilanti. Sada se ovaj senior oseća prevarenim jer mu je pri kupoprodaji obećano da se nešto slično neće dogoditi.
-Nemam ništa protiv azilanata. Takođe mislim da nije dobro da se oni smeštaju po raznim podzemnim skloništima – kaže Marti. "Pa ipak, oni ne spadaju ni u jednu vilu. Takav luksuz ipak ne mora da bude."
Marti je nasledio imanje početkom 60-ih godina od svog očuha, a 1966. godine je renovirao vilu sa šest i po soba i bazenom.
– Sav svoj teško zarađeni novac sam uložio u imanje – ispričao je penzionisani poljoprivrednik.
Za njega, njegovu suprugu i dve kćerke se ostvario životni san. Marti je decenijama brižljivo održavao i ulepšavao vrt, dopremio tri ukrasne fontane.
– Ti ljudi koji treba da se usele ne znaju šta je meni značila bašta. Od komunalnih vlasti sam očekivao više takta – požalio se penzioner.
Predsednik opštine Enzingen Markus Fluri se brani od prozivki.
– Ovakav vanredni slučaj sa azilantima nismo planirali. Proletos je kanton zbog velikog priliva izbeglica pod velikim pritiskom, kao i naša komuna. Enzingen je prihvatio 22 azilanta, što je ispod obavezne kvote od 41 osobe i za svakog nepreuzetog doseljenika mora da plati 1.050 franaka mesečno, što je dodatno opterećenje budžeta od skoro 240.000 franaka godišnje. Ne preostaje nam ništa drugo nego da smestimo azilante u kuću jer drugog slobodnog prostora nemamo – objasnio je Fluri.
Planirano je da se još ovog meseca u vilu useli petnaestak sirijskih azilanata, uglavnom porodica s decom. Pre njihovog dolaska su obavljene sitnije adaptacije u kući, koje su koštale 20.000 franaka. Po rečima predsednika Enzingena, izbeglice neće živeti luksuzno kao u vili i to je samo prelazno rešenje za najdalje dve godine.
Ni susedi nisu oduševljni
|