Vodite računa o kamerama koje su postavljene svuda i koje beleže prekršaje. Nemačka je možda najveći korisnik takvih kamera (pored Britanije). Najviše ih je na raskrsnicama gde hvataju one koji prekorače brzinu, prođu na crveno svetlo ili prilaze suviše blizu vozilu ispred. Ponekad neki neobičan znak može da bude upozorenje da se negde nalazi kamera, ali dok vi shvatite da je to to, obično bude kasno.
U slučaju da vozite tuđi auto, a u pitanju je neka "slabija“ kazna, ona će biti poslata na kućnu adresu vlasniku automobila. Iako se u slučaju lakših kazni često odustane od uterivanja duga kada su u pitanju državljani van granica Evropske unije, ne treba se uvek osloniti na tu praksu. Jer ako se plaća sa zakašnjenjem, kazna bude mnogo veća.
Ponekad policija u neobeleženom vozilu krstari putevima i prati određenog vozača, čekajući da napravi prekršaj. Na prednjem i zadnjem delu policijskog auta se nalaze kamere koje beleže prekršaje koji se prihvataju kao dokaz u skoro 100 odsto slučajeva. Ova praksa se polako uvodi i u Srbiju i poznata je kao "presretači“.
Kada ustanovi da ste napravili prekršaj, policija će kroz prozor proturiti palicu kojom će dati znak da zaustavite auto ili će se na zadnjem staklu pojaviti poruka koja govori da nastavite da vozite za policijom do adekvatnog mesta za zaustavljanje – "Polizei-bitte folgen" .
Nemački saobraćajni znaci i pravila
Mada je većina saobraćajnih znakova univerzalna i međunarodno razumljiva, svaka evropska zemlja ima svoje specifične znakove nastale zbog jedinstvene potrebe regulisanja saobraćaja u određenim oblastima.
Poseban znak u Nemačkoj signalizira da ste ušli u zonu gde je ograničenje 30 km/h i to važi za ceo kvart, bez obzira što prolazite kroz različite ulice. Na izlasku iz zone ograničenja stajaće znak za završetak ograničenja. Tek posle toga možete voziti 50 km/h koliko je zakonski predviđeno ograničenje u naseljenom mestu.
Nemačka pravila imaju još neke specifičnosti:
– kada je vidljivost zbog magle smanjena na 50 metara maksimalna brzina je 50 km/h
– kada se autobus zaustavi u stanici i upali sva četri svetla (što je pravilo pri zaustavljanju autobusa) automobili koji prolaze ulicom u oba pravca ne smeju ići brže od 7 km/h!
– Kada god se dete, starija ili hendikepirana osoba nađu u blizini pešačkog prelaza ili puta, vozač je dužan da skloni nogu sa gasa i bude u pripravnosti da se zaustavi.
Nemačko sudstvo je ustanovilo praksu da je vozač uvek kriv ukoliko dođe do nesreće u ovakvim situacijama, jer je bio u mogućnosti da kontroliše situaciju bez obzira na postupke drugih.
Kazne za vožnju pod dejstvom alkohola su veoma oštre. Dozvoljena količina alkohola u krvi iznosi 0,3 promila. Bez obzira što vam je to prvi prekršaj, ako pređete ovu granicu može se desiti da vam se na licu mesta oduzme dozvola.
Parkiranje
Nemačka ima svoje pravilo i kada je parkiranje u pitanju. Prema zakonu o saobraćaju smatra se da ste parkirani ako zaustavite vozilo na više od 3 minuta, osim u slučaju da utovarate/istovarate neku robu ili čekate da uđu/izađu putnici u/iz vozila.
Zabranjeno je parkirati:
– na ulici 5 metara na bil kojoj strani kolovoza od raskrsnice
– na ulazu ili izlazu iz ulice ili suprotno od trake u kojoj se krećete
– u razmaku od 15 metara od početka i kraja autobuske stanice ili mesta za zaustavljanje automobila koje je označeno
– na ulici pored već parkiranog automobila (duplo parkiranje)
– u uskim ulicama i crnim tačkama
– na krivinama
– na pet metara od pešačkog prelaza
Osim na mestima koja su pobrojana i gde postoji znak za zabranjeno parkiranje, ostavljanje automobila na ulici je uglavnom dozvoljeno. Kada ostavljate kola na ulici, mora postojati razmak od najmanje tri metra između automobila i bele linije. Na mnogim mestima možete delimično ili potpuno ostaviti auto na trotoaru kako biste ispunili prethodni zahtev, tj. napravili tri metra razmaka. Kada to radite, vodite samo računa da ostavite mesta i za pešake.
Kada ostavljate kola na ulici tokom noći morate ostaviti svetla za parkiranje upaljena, osim ako ste parkirani u ulici koja celu noć ima osvetljenje. A u Nemačkoj se na nekim mestima ulično osvetljenje gasi u jednom momentu tokom noći, i takve ulične svetiljke su obeležene znakom, obmotanim oko bandere.
Kazne za nepropisno parkiranje iznose od pet do 25 evra, a ako pri tom i svojim autom ometate saobraćaj sasvim je izvesno da će vam ga policija zapleniti, što u mnogome uvećava početnu cenu kazne.
Ograničenje saobraćaja
U Nemačkoj postoje i zone u kojima je saobraćaj ograničen (Verkehrsberuhigtezone), i to su uglavnom male ulice u naseljenim područjima.
Početak i kraj takve zone je obeležen znakom. Tu važe sledeća pravila:
– saobraćaj se odvija najnižom mogućom brzinom od 7 km/h
– stanovnici mogu da koriste celu ulicu, deca da se igraju na kolovozu
– vozači automobila ne smeju da prekidaju stanovnike u njihovim aktivnostima ili da ih dovedu u opasnost, u slučaju da se nešto dešava na ulici vozači moraju da sačekaju
– parkiranje je dozvoljeno samo na obeleženim mestima, osim ako je u pitanju istovar/utovar robe ili putnika
Još jedna od specifičnosti nemačkih saobraćajnih propisa je da ako se ustanovi da je nivo zagađenja i izduvnih gasova u nekoj ulici, kraju ili čitavom gradu dostigao svoj maksimum, policija postavlja znak/barikadu na svim većim ulazima u to područje.
Od 2007. godine nemačka vlada je ustanovila takozvane "zelene zone". Ulaz u njih obeležen znakom "Umwelt Zone" je zabrana za vozila crvene, žute ili zelene nalepnice koju svako vozilo mora imati, a boja zabranjenog emitera gasova se nalazi ispod glavnog znaka. Ove zone mogu biti stalne ili privremene dok se ne spusti dostignuti nivo zagađenja.
Vozačima je zabranjeno nepotrebno turiranje motora ili jako lupanje vratima. Takođe je zabranjeno bespotrebno voziti napred-nazad po gradovima.
Od 2008. godine nemački gradovi Berlin, Hanover i Keln proglašeni su ekološkim zonama. U centralnim gradskim sredinama zabranjen je saobraćaj svim vozilima koja nemaju nalepnicu koja označava da vozilo pripada kategoriji sa niskim nivoom emitovanja otrovnih čestica iz izduvnih gasova.
Ovaj propis primenjuje se i na vozila inostranih registracija koja putuju u te gradove, a neophodne nalepnice mogu da se dobiju u nadležnim službama za registraciju vozila i u organizacijama koje utvrđuju količinu emitovanih izduvnih gasova, u agencijama za tehnički pregled (Dekra, GTU, KUS, TUV) kao i na više od 30.000 prodajnih mesta u Nemačkoj, uključujući i ADAC-ove centre za tehnički pregled.
Vlasnici vozila registrovanih u inostranstvu mogu da nabave nalepnicu slanjem e-mail-a službi za registraciju vozila u Berlinu putem adrese kfz-zulassung@labo.verwalt-berlin.de uz priloženu kopiju saobraćajne dozvole sa naznačenim nivoom izduvnih gasova koje to vozilo emituje, ili sertifikat proizvodjača – najbolje u pdf formatu.
Posle verifikacije dokumenata, nadležna služba dostavlja zahtev za plaćanje sa svim detaljima za transakciju preko banke. Troškovi izdavanja nalepnice su promenjivi, a ona se šalje podnosiocu zahteva redovnom poštom. Pošto procedura može trajati dve ili tri nedelje, nalepnice treba naručiti blagovremeno.
Vlasnici vozila inostranih registracija mogu nabaviti ove nalepnice i u odeljenju za registraciju vozila u Kelnu slanjem zahteva i kopije dokumenata za vozila uz naknadu od 5 evra po nalepnici na Kfz-Zulassungsstelle, Max-Glomsda-Strasse 4, D-51105 Koln, a bliže informacije mogu da se dobiju na sajtu:
www.stadt-koeln.de/3/umwelt/umweltzone/die-koelner-umweltzone/.
Ukoliko se na put kreće u kratkom roku, vlasnici inostranih vozila mogu da kupe nalepnicu po prelasku nemačke granice u najbližoj agencije za tehnički pregled (TUV, Dekra itd.) kako bi izbegli plaćanje kazne od 40 evra u slučaju da ne poseduju nalepnicu.
Boja nalepnica:
Crvena nalepnica – Vozila iz grupe “2. nivoa emisije” (sa dizel motorom Euro 2 ili Euro 1 sa DPF-om*)
Žuta nelepnica – Vozila iz grupe “3. nivoa emisije” (sa dizel motorom Euro 3 i Euro 2 sa DPF-om)
Zelena nalepnica – Vozila klasifikovana kao “4. nivo emisije” (Euro 4, Euro 3 sa DPF-om, skoro sva vozila sa benzinskim motorima koja imaju kontrolni katalizator sa trostrukom funkcijom)
Vozila “1. nivoa emisije” obuhvataju sva vozila koja nisu napred navedena, zbog njihovog visokog nivoa izduvnih gasova (na primer, vozila sa dizel motorom Euro 1 ili starija vozila, vozila sa benzinskim motorima koja nemaju ugrađeni katalizator sa trostrukom funkcijom).
Zabrana vožnje u ekološkim zonama se postepeno primenjuje na vozila koja imaju crvenu ili žutu nalepnicu. Hanover i Keln su uveli zabranu kretanja vozila sa crvenim nalepnicama u užim gradskim sredinama počev od 2009, odnosno 2010. godine, dok će se u Berlinu zabrana kretanja vozilima koja imaju crvenu ili žutu nalepnicu primenjivati od 2010. godine.
Izuzeci: Zahvaljujući energičnoj intervenciji ADAC-a, istorijska vozila i dalje imaju neograničeni pristup ekološkim zonama, pod uslovom da poseduju odogovarajuće registarske tablice “H” ili “07”.
Oni koji prekrše odredbu u vezi sa obaveznim posedovanjem ekološke nalepnice na svom vozilu moraće da plate novčanu kaznu u iznosu od 40 evra, koja se primenjuje širom Nemačke, a takođe će dobiti i jedan kazneni poen u svom dosijeu počinjenih saobraćajnih prekršaja.
Zabrana kretanja i obavezno posedovanje nalepnice takođe se primenjuje na vozila registrovana u inostranstvu. Ipak, izdavaoci nalepnica još uvek su neodlučni u pogledu načina na koji će se obrađivati dokumenta stranih vozila..
U slučaju vozila koja su registrovana u inostranstvu, a čija dokumenta ne pružaju podatke o nivou emisije, moraju da se dostave ostali relevantni dokazi (na primer, sertifikat proizvođača). Ukoliko ni to nije moguće, klasifikacija stranih vozila vrši se prema godini prve registracije.
