Subvencije u agraru, jedinoj konkurentnoj grana srpske privrede su manje za pet milijardi dinara, dok su u budžetu za 2014. godinu bile manje za tri milijarde. Država se pravda da su subvencije po hektaru bile neefikasne, da se paorima otvaraju evro-fondovi, te da će novac biti preusmeren u investicije.
– Bilo koje ukidanje subvencija prema poljoprivredi nije dobro, ali ako te pare budu preusmerene za subvencionisanje nabavke repromaterijala, onda će to biti dobro – izjavio je Vojislav Malešev iz Udruženja poljoprivrednika 100 P plus.
Srbija nema šanse
Gotovo da nema evropske zemlje koja poljoprivrednicima ne isplaćuje subvencije. U Sloveniji, gde agrar nije "prioritet", agrarni budžet je 750 miliona evra, a 180 miliona evra se koristi za podršku obradi deset puta manje obradive zemlje (oko 400.000 hektara). U Poljskoj je fond za subvencije poljoprivredi težak 3,1 milijardu evra, u Mađarskoj milijardu. Srbija nema nikakvih šansi sa svojih stotinak miliona.
– Najviše novca nam je potrebno za dizel-gorivo i ne vidim razlog da se ukidaju subvencije za to – kaže Zoran Sefkerinac, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.
Rešenje treba tražiti u drugim pravcima.
– Predložio sam da se ukinu subvencije za državno zemljište u zakupu, to bi uštedelo oko 3,5 milijardi dinara, a zatim da se ukinu subvencije onim gazdinstvima preko 50 hektara – objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.
Dodatnih milijardu i po do dve, prema oceni Ševarlića, moglo bi da se uštedi i kada bi se subvencije isplaćivale prema kvalitetu zemljišta, tako da oni koji imaju najkvalitetnije zemljište dobiju najmanje novca i obrnuto.
– Ne bi trebalo nikako da podstičemo recimo proizvodnju kukuruza i pšenice na Pešteru, ali heljde svakako. Treba podstaći proizvodnju maline, kupine, šljive u Pocerini, Lađevini, Šumadiji – objašnjava Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da smanjenje budžeta za poljoprivrednike u 2015. godini neće uticati na 95 odsto korisnika subvencija.
– Smanjenje u agrarnom budžetu je rezultat odluke da se racionalno troše sredstva budžeta, da se u ovoj godini subvenciniošu poljoprivredne površine do 20 hektara i da se ne daju subvencije za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta – rekla je ministarka.
