Pod poslednjom tačkom se izričito pominju troškovi javnog prevoza i održavanja bicikala ili mopeda, ali o ostalim vrstama prevoza nema govora. Ne postoji odredba po kojoj bi ova lica mogla da nabave automobil od socijalne pomoći, ali u praksi se to očigledno dešava.
Imetak za prodajuUkoliko se neko lice prijavi za socijalnu pomoć, a poseduje auto, on se računa kao deo imetka. Kada ta imovina premašuje 4.000 franaka, auto u tom slučaju mora da se proda, a novac utroši za životne troškove. |
To je političarima građanskog krila u ciriškom kantonu trn u oku.
– Auto košta mesečno oko 500 franaka, a to socijalno ugrožena lica sebi ne mogu da priušte-izjavio je za "20 minuta" Klaudio Šmid iz Švajcarske narodne partije. U jednoj parlamentarnoj inicijativi on je zahtevao da se socijalna pomoć umanji onom korisniku koji poseduje auto ili redovno koristi vozilo druge osobe. Za to, međutim, nedostaje zakonska regulativa. Iako je savetodavna komisija predložila odbijanje ove inicijative, Šmid je ipak optimista da će je kantonska vlada prihvatiti.
Ova ideja bi uskoro mogla da se proširi i na kantonalne parlamente širom Švajcarske. Radna grupa SVP-a je pod rukovodstvom bivšeg poslanika Ulriha Šilera izradila inicijalni dokument kojim se predlaže temeljno redefinisanje socijalne zaštite u Švajcarskoj. U njemu se nalazi i Šmidova inicijativa sa ciljem da podstakne političare i u drugim kantonima.
Razlog za ovakvu strategiju, piše "20 minuta", jeste to što je socijalna pomoć u nadležnosti komuna i kantona – dok regulativa na nacionalnom nivou nije moguća. Martin Baltiser, generalni sekretar SVP Švajcarske, potvrdio je da se predlozi radne grupe koordiniraju u kantonalnim skupštinama i u komunama, kao i da se krajem meseca partijsko rukovodstvo sastaje sa predsednikom kantonalne grupe kako bi razgovarali o daljim koracima.
U Roršahu se u praksi već dešava da se socijalna pomoć umanjuje ako neko poseduje auto, za šta je najviše zaslužan predsednik Tomas Miler, poslanik i žestoki kritičar socijalne pomoći.
U drugim komunama još ne vide razlog za uvođenje ove mere. Portparol socijalne službe u Cirihu Beatris Henes je izjavila da je to, na kraju krajeva, stvar lične odgovornosti i da primalac socijalne pomoći može sam da odluči da li će novac potrošiti na jelo, knjige, cigarete ili auto.
