Učestala suvoća očiju i usta, bolovi u zglobovima i umor, simptomi su koji najčešće ljude odvedu kod oftalmologa ili lekara opšte prakse. Greška!
Adresa na koju bi, zapravo, trebalo da se jave je specijalista reumatolog ili imunolog, jer je vrlo moguće da je reč o ne takoj čestoj, hroničnoj autoimunoj bolesti – Sjogrenovom sindromu.
– Znamo da je svaki dan lečenja važan, pa ih ne bi trebalo uludo gubiti – objašnjava doc. dr Vera Milić, internista-reumatolog sa Instituta za reumatologiju u Beogradu.
Koji je najčešći “okidač” za ovu bolest i koliko dugo može biti prisutna u organizmu?
– Uglavnom je to stres, a bolest počinje postepeno. Često je neprepoznata, a prosečno vreme do postavljanja dijagnoze je šest godina – kaže dr Milić.
Koji su prvi pokazatelji Sjogrenovog sindroma?
– Bolest se najpre manifestuje simptomima suvoće usta i očiju, bolovima u zglobovima, koji mogu da otiču, i sindromom hroničnog umora. Ova tri simptoma prisutni su kod svih pacijenata sa Sjogrenovim sindromom. Međutim, bolest može početi atipično: trnjenjem nogu ili suvim kašljem uzrokovanim fibrozom pluća – objašnjava dr Milić.
Kod većine, bolest je benignog i hroničnog toka, i značajno im smanjuje kvalitet života. Bolesnici su skloni intenzivnom razvoju karijesa sa brzim gubitkom zuba. Ukoliko se ne primenjuje lokalna terapija suvog oka, mogu nastati erozije i oštećenja površine.
Ko može da dobije Sjogrenov sindrom?
U nastanku bolesti značajnu ulogu imaju genetika, faktori spoljne sredine i neuroendokrini poremećaji. Prisustvo određenih gena povećava rizik za razvoj ove bolesti. Od faktora spoljne sredine najveći značaj pridaje se virusnim infekcijama koje pokreću proces autoimunosti. Od neuroendokrinih poremećaja, najveći značaj pridaje se hormonima – estrogenima. Nedostatak estrogena u menopauzi najčešći je razlog povećane učestalosti ovog oboljenja kod žena srednje i starije životne dobi.
