Živojin Mihajlović – Žika Grne u Vranju će biti upamćen kao čovek koji je doterao prvi autobus i koji je završio Kraljevsku šofersku akademiju. Zato je govorio: "Ja sam prvi školovani šofer u staroj Srbiji!" Rodio se u Panađurištu 1902. godine u trgovačkoj porodici, ali ga trgovina nije zanimala. Odlučio je da tu, u komšiluku, kod čuvenog majstor Nikole, izuči grnčarski zanat. Postao je majstor za pravljenje zemljanih poklopaca za kazane sa jednom i dve lule. Ali, čim je video prvi automobil i autobus, rešio je da izuči za šofera, a od grnčarskog zanata poneo je samo nadimak Grne. Kada je saopštio ocu da želi da upiše Kraljevsku šofersku akademiju u Beogradu, ocu je bilo čudno da ostavlja zanat i ide u beli svet, u neizvesnost. Ipak mu je rekao:
|
Vampir na banderi |
– Ako, sinko, napravi što više zemljanih poklopaca, trebaće ti novac za školovanje. Od mene imaš džabe grnčarsku zemlju, malo li je?
Žika je završio šofersku akademiju, a ubrzo sa Vranjancem Vojom Avramovićem 1932. godine kupio autobus federal.
– Kad smo ga doterali, Vranjanci su se sakupljali da ga vide i krstili se. Platili smo šasiju 85.000, a karoseriju 40.000. Dobili smo garanciju od Lukarske banke. Za te pare mogli smo da kupimo tri kuće u Vranju. Osnovao sam preduzeće i počeo da vozim na relacijama do železničke stanice, Vranjske Banje, a potom i do Leskovca, Kumanova i Skoplja – pričao je Žika svojoj ćerki Slavici i zetu Vladi Kostiću. Žika Grne je kancelariju imao, gde mu je bila i stanica, kod poslastičarnice Pelivan, u centru Vranja, na uglu gde je sada zgrada pošte. U autobusu je uvek bio višak putnika, a moglo je da stane tridesetak. Nije mogao da odbije mušteriju, peo ih je sa stvarima na krov gde je bilo drvenih klupa i ograda od gvožđa.
Posle Drugog rata Žika je vozio putnike u automobilu, ali stigla ga je konfiskacija i radni vek je završio kao šofer u vranjskom Jedinstvu i raznim preduzećima.
– Jednom se vraćao autobusom iz Bujanovca starim putem. U to vreme prvi put postavljale su se na ulazu u Vranje viseće sijalice sa abažurom. Te noći vetar je duvao i sijalice su se povijale i treperile. Žika je u Bujanovcu malo više popio i čudio se viđenom prizoru. "Ovo ide drugi autobus pravo na mene.
Ne, more, izgleda preprečio sam put", govorio je Žika putnicima koji su ćutali kao zaliveni. Počeo je da trubi, pa otvorio prozor i drao se: – Ajde, bre, prolazi, kad te opalim ima da te pocepam kao mačke svinjska creva, znaš li ti, jedan je šofer Žika Grne. Niko nije mrdnuo i Žika se skroz iznervirao: "E sad će da vidiš, teram pravo u tebe pa neka lete perja." Dao je gas, krenuo i prošao bez problema. Nije mu baš sve bilo jasno, pa kaže putnicima: "Vidoste li kako pobeže, sila boga ne moli" – prepričavali su putnici događaj.
