Na Fejsbuk stranici Aušvica mladi učestvuju u diskusijama, a mogu i da nauče mnogo toga o Holokaustu. Na stranici se mogu naći intervjui sa bivšim logorašima, fotografije logora, kao i komentari onih koji su posetili memorijalni muzej. Vode se i brojne rasprave o tome šta je zapravo značilo pogubljenje šest miliona Jevreja u nacističkoj Nemačkoj.
Portparol Memorijalnog muzeja Aušvic Pavel Savicki kaže da je suština stranice na Fejsbuku da se još jednom ispriča priča o strašnim stradanjima nevinih ljudi: "Mi verujemo da se ovde, baš na ovom mestu, može naučiti univerzalna lekcija o odgovornosti. Odgovornost na ličnom nivou – kada osećamo potrebu da pomognemo drugim ljudima, ali i neka vrsta odgovornosti uopšte, prema svetu. Moramo da naučimo da ne budemo pasivni.“
Od čak 300 miliona korisnika Fejsbuka, većina su mladi ljudi, a Savicki kaže da su upravo oni ciljna grupa muzeja. Oni su ti koji treba da znaju šta se desilo u Aušvicu i da to nikada ne zaborave: "Njihovi stavovi i dela mogu da promene svet. Ako sedite ispred televizora ili kompjutera i vidite da se negde u svetu nešto dešava ne smete da kažete „to se dešava negde daleko, to me ne interesuje“. Ne, svet je naša zajednička odgovornost, i to je poruka koju želimo da pošaljemo!“
Pojedinim korisnicima Fejsbuka nije se dopalo to da budu fanovi ili ljubitelji Aušvica. Uprava muzeja pak svoje fanove vidi kao ljubitelje svega onoga što je u suprotnosti sa tiranijom Holokausta. |
Među brojnim diskusijama koje se vode na ovoj Fejsbuk stranici, interesantna je i ona o tome da li je uopšte bilo ispravno napraviti ovakvu stranicu. Da li je prihvatljivo na ovaj način raspravljati o genocidu nad Jevrejima?
Efraim Zurof je direktor Jevrejske organizacije za ljudska prava centra Simon Vizental u Izraelu: "To je jedan od mnogobrojnih načina da se očuva sećanje na Holokaust. Ja mislim da to nije samo pitanje sećanja, već i obrazovanja. Iskreno, Fejsbuk je mašina, to je mreža koju koriste milioni mladih i mislim da je to pravi način da se dođe do njih, svakako daleko bolji od nekih standardnih metoda koje su ranije korišćene.“