Bosansko akademsko društvo u Austriji pokrenulo je inicijativu za dobijanje statusa nacionalne manjine.
„Austrijanci poreklom iz Bosne i Hercegovine žive vež u više generacija u Austriji i jedna su od najvećih i najbolje integrisanih zajednica. Da bi ojačali zajednicu a samim tim i sebe dajte svoj glas podrške za priznanje bosanske nacionalne manjine u Austriji”, piše u apelu Bosansko akademskog društva u Austriji.
„Pravo da budu sastavni deo bosanske nacionalne manjine u Austriji imaju svi, bez obzira na njihovu religijsku ili etničku opredeljenost. Biti priznat kao nacionalna manjina znači pre svega dobiti potvrdu za vanredan doprinos razvoju istorijskog, kulturnog i političkog života zemlje i društva. Austrijanke i Austrijanci bosanskog porekla se i dalje žele osjećati sigurno i ne žele biti izloženi bilo kojoj stigmatizaciji”, dodaje se u proglasu.
Navodi se da Austrija aktuelno priznaje šest nacionalnih manjina koje su zaštićene Ustavom – gradišćanski Hrvati, Slovenci, Mađari, Česi, Slovaci, kao i Romi.
Bosansko akademsko društvo smatra da Austrijanci bosanskog porekla treba da dobiju status nacionalne manjine jer su jedina grupa iz bivše Austro-Ugarske monarhije kojoj status manjine još nije priznat.
Takođe treba da dobiju status manjine jer Bosanke i Bosanci u Austriji ali i širom Evrope predstavljaju veoma uspešan primer integracije.
„Priznanje statusa manjine pomaže obema državama, i Austriji i BiH. U Austriji utiče na stabilan razvoj države i društva, a Bosnu i Hercegovinu podržava da opstane kao multikulturalna zajednica”, dodaje se dalje u objašnjenju.
Priznanje statusa manjine, naglašava Bosansko akademsko drusstvo u Austriji, otvara perspektivu budućim generacijama, čuva dijasporu od otuđenja te je štiti i promoviše na kulturnom i socijalnom nivou.
– Ne smemo dozvoliti da se ponovi “šaptom pade Bosna” na način da nam se naš kulturni trag, naša kulturna šarolikost, zametne – to nam unuci neće oprostiti. Sa strane Bosanskog akademskog društva u Austriji čekali smo više od dve decenije da pokrenemo inicijativu o priznavanju naše nacionalne manjine u Austriji. Sada uočavamo da je sazrelo vreme i da većina ljudi i bosanskih organizacija u Austriji podržava ovu inicijativu. Biće dug i trnovit put, ali preuzeli smo obavezu da ga utabamo – navode iz Društva.
U tu svrhu formiran je komitet podrsske koju čine između ostalih akademik Kemal Hanjalić, akademik Dževad Karahasan, predsednik PEN BiH, književnik i filozof, prvi predsednik GBAA, predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci, umetnica Nataša Mirković-De Ro, umetnik Sandi Lopičić, diplomata Zlatko Dizdarević, umetnik iz Beograda Antonije Pušić – Rambo Ambadeus, glumac Zijah Sokolović, pevačica Hanka Paldum, književnik iz Beča Miroslav Prstojević.
Dok Bosanci rade na dobijanju statusa nacionalne manjine, srpska zajednica u Austriji, koja je daleko brojnija, i ima istorijske tragove prisustva u toj zemlji dovoljne da bude priznata kao manjina, u potpunosti je obustavila sve svoje aktivnosti na tom polju.
Pre više godina pokrenuta je inicijativa za dobijanjee statusa manjine, ali je gotovo sav poduhvat ostao na pricci i upitu.
Veoma brzo se odustalo od namere da se dobije bolji status, pre svega kada je reč o očuvanju jezika i kulture, pošto u školama srpska deca uče nametnuti „bhs” (bosansko-hrvatsko-srpski).
Krovne organizacije srpskih klubova kao da nisu zainteresovane da ostvare neke više ciljeve za srpski narod u Austriji, već se zadovoljavaju samo na organizovanju igranki, priredbi…
