Nama je važno da se brojke smanjuju i da dođe do kontinuiranog pada, rekao je Šalenberg, nazivajući veto „signalom upozorenja“ Briselu.
Moramo razumeti, dodao je, da kada vidimo više 100.000 zahteva za azil svakih 12 meseci, nama je teško da dozvolimo da se ovaj disfunkcionalni sistem i dalje razvija.
Šalenberg je odbio da preciznije kaže kada bi Beč mogao da ukine veto na proširenje Šengena, ali s obzirom da broj izbeglica nastavlja da raste, rešenje za ćorsokak oko tog pitanja izgleda da je nedostižno u dogledno vreme.
Agencija Evropske unije za azil u januaru je zabeležila povećanje broja azilanata od skoro 60 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Šalenberg je rekao da je njegova vlada ohrabrena „akcionim planom“ EU da pooštri granične kontrole i ubrza procedure za dobijanje azila, ali da želi da vidi mnogo veći napredak.
Evropska unija je prošle godine primila oko milion izbeglica, bez Ukrajinca, što je povećanje od skoro 50 odsto, a da su Francuska i Nemačka po glavi stanovnika imale azilanata koliko Austrija, te dve zemlje bi same dobile milion ljudi, tvrdi Šalenberg.
Bugarska i Rumunija godinama traže pristupanje Šengenu i ljutito su reagovale na potez Austrije, dok se Holandija pridružila Austriji u stavljanju veta na Bugarsku, ali je dala zeleno svetlo Rumuniji.
