Broj podnetih zahteva za dobijanje azila u Austriji, u prva tri kvartala ove godine, pao je na najnižu vrednost od 2010, ali je avgust bio prvi mesec od aprila 2016. u kojem je zabeležen, iako jako mali, porast.
U prva tri kvartala u Austriji podneto je 9.155 zahteva za azil.
Ako se pogleda statistika od prošle godine, nije bilo nijednog meseca u kojem je bilo zabeleženo smanjenje broja zahteva ispod 35 odsto, a taj trend je nastavljen i ove godine, ali je od aprila broj zahteva počeo da se približava prošlogodišnjim brojkama.
Dok je broj zahteva od februara do jula bio neprestano ispod 1.000, od jula je krenuo da raste iznad tog broja.
Što se tiče zemalja porekla, na vrhu liste nalaze se Avganistanci, koji su odavno zamenili Sirijce. Više od 2.100 građana Avganistana ove godine zatražilo je azil u Austriji, a na drugom mestu su Sirijci sa oko 1.850 zahteva. Među grupama koje su podnele više od 500 zahteva nalaze se Iranci, Somalijci, Rusi i Iračani.
Najbolje šanse na azil trenutno imaju Sirijci, kod kojih je u 89 odsto slučajeva postupak rešen pozitivno. Takođe i kod Iranaca (69 odsto) i Somalijaca (58 procenata) Austrija odobrava azil. Što se Avganistanaca tiče, oni samo u 46 odsto slučajeva dobijaju pozitivan odgovor.
Pred nadležnim vlastima, do kraja septembra bilo je 29.000 nerešenih molbi, a pred sudovima 25.000 osporavanja odluka.
Zanimljivo je da je sa prostora bivše Jugoslavije bilo više od 100 zahteva – iz Srbije 61 građanin je podneo zahtev za dobijanje azila u Austriji, sa Kosova 53, iz Severne Makedonije 31, BIH 15, iz Hrvatske i Crne Gore po jedan.
Isto tako, zanimljiv je podatak da su austrijske vlasti dobile zahteve za azil i građana iz drugih zapadnih država – po jedan iz SAD, Italije i susedne Nemačke.
