Austrijske vlasti odbile su zahtev za azil Jovanu Mirilu, poznatom po otkrivanju detalja zločina u Srebrenici. Mirilo, koji je 2005. Haškom tribunalu prosledio video materijal o zločinu u Srebrenici, inače dobitnik 2007. austrijske nagrade "Bruno Krajski" za ljudska prava, morao je zbog pretnji da se s porodicom iseli iz Šida u Austriju.
U aprilu 2007, on je podneo zahtev za dobijanje azila u Austriji, koji je sada odbijen. Prema pisanju bečkog nedeljnika "Falter", u odgovoru Službe za azil se sumnja u priče Mirila. U tom dokumentu se navodi da i Mirilo ima tetovažu kao i pripadnici specijalnih jedinica koje su počinile zločin u Srebrenici i prebacuje mu se i falsifikovanje dokumenata.
Odluka Službe za azil zasniva se na anonimnom atestu, a razlog za držanje u tajnosti identiteta osobe koja je dala ocenu, opravdava se mogućom vezom Mirila s desničarskom scenom, pa veštak zbog toga strepi za svoj život. U tom dopisu Službe na azil ne obrazlaže se zašto se ne prihvata strah po život, koji je naveo u obrazloženju svoje molbe Mirilo.
Prema rečima generalnog sekretara "Amnesti internešenela" u Austriji Hajnca Pacelta, navodi Službe za azil se odnose na navodnu krađu u prodavnici, koju je Mirilo počinio prilikom jednog ranijeg boravka u Austriji. Tada, međutim, nije došlo do sudskog postupka, jer je slučaj rešen dogovorom.
Što se tiče falsifikovanja dokumenata, reč je o tome da je Mirilo u Srbiji, preko jedne turističke agencije dobio vizu, koju je sam pocepao iz pasoša, kada je posumnjao u njenu ispravnost, naveo je Pacelt. "Jovan Mirilo je time što je predao Haškom tribunalu video materijal učinio ispravnu stvar u pravo vreme", istakao je Pacelt, dodavši da se Mirilo mora smatrati političkom izbeglicom.
On je rekao da je apsurdno da Služba za azil svoju odluku zasniva na osnovu anonimnog veštačenja. Pacelt je upozorio da bi, pošto je Srbija dobila bezvizni režim sa EU, Mirilo mogao da bude proteran. On smatra da je strah Mirila opravdan, jer je lane u Šidu ubijen jedan muškarac čiji je brat imao veze sa video-materijalom.
Protiv ove odluke Službe za azil glas su digli austrijski eksperti za Balkan istoričar Oliver Ratkolb, izaslanik UN za zlostavljanje Manfred Novak i bivši vicekancelar Erhard Busek, inače članovi žirija koji su odlučile o dodeli Mirilu nagrade "Bruno Krajski".
Mirilo sada može da podnese žalbu protiv odluke Službe za azil i, ukoliko to uradi, njegov slučaj mora iznova da razmotri Sud za azil.
