Akcijom bi bile obuhvaćene vlade po državama, kao i opštinske vlasti na ugroženim područjima.Jedna od važnijih mera trebalo bi da bude usvajanje novih propisa o izgradnji, koji bi imali u vidu povećanu opasnost od poplava i erozije imanja.
Da upozorenje nije bez osnova ukazuje i činjenica da oko 80 odsto Australijanaca živi u priobalnom području koje može da se suoči s najvećim pritiskom. Hiljade kilometara u dužinu, kao i u zoni od tri kilometra u dubinu najviše su u opasnosti. Na njima se nalazi oko 711.000 adresa, na nadmorskoj visini od svega šest metara.
|
Ugroženo 250.000 kuća
|
Takva koncentracija ljudi i infrastrukture blizu okeana dovodi Australiju u "položaj zemlje posebno ugrožene erozijom obale koju prate poplave zbog porasta nivoa okeana", navodi se u izveštaju i napominje da je zbog svega potrebna hitna akcija.
Komitet, koji vode laburista Dženi Džordž i liberal Mel Vošer, zatražio je od vlade da preduzme daleko veću ulogu, nego do sada, u pripremi obalskih gradova i mesta za delovanje rasta okeana. Kanbera bi trebalo, navodi se, da pokrene i stvaranje međuvladinog sporazuma o tome.
Izveštaj komiteta zasnivao se i na naučnim saznanjima iz Ujedinjenih nacija po kojima će u celom svetu nivo mora do 2100. godine porasti za 80 santimetara. Ali, upozoreno je, ovakva prognoza moguće je potcenila delovanje otrovnih gasova u atmosferi, nastalih zbog globalnog zagrevanja, ukoliko njihova emisija ne bude smanjena i polarne kape nastave da se tope. U praksi to znači da svaki santimetar povećanja nivoa mora znači jedan metar manje obale.
Podizanje nivoa mora znači i nekontrolisan i brojnije poplave i obrušavanja zemljišta, jer će ga pratiti veći talasi i snažnije oluje, upozorava se.
Kako navodi "Sidnej morning herald", samo na obali Novog Južnog Velsa više od 200.000 kuća moglo bi da bude ugroženo. Kvinslend je najviše u opasnosti, a bukvalno svaka država i teritorija nalaze se pred ogromnim izazovom od Darvin Harbura do Frimentla.
U buduću mrežu zaštite treba da budu uključene i spasioci na plažama, čija će se uloga povećavati pojačanom opasnošću od oluja, smatra komitet. Predloženo je, takođe, da se napravi sistem ranijeg upozoravanja stanovništva u priobalnom području, u slučaju ekstremnijeg ponašanja mora, nadolaska oluje ili poplava.
Komitet je radio punih 18 meseci. Za to vreme je, između ostalog, razmotren i niz izveštaja sa Tores Strejt ostrva, gde se hiljade ljudi već sada suočava sa opasnošću da im voda odnese kuće.
Revizija sistema osiguranja
Zatražena je i revizija sistema osiguranja imovine i analiza u kojoj meri se klimatske promene odražavaju na položaj osiguranih i obeštećenja koja mogu ili ne mogu da dobiju od osiguravajućih kompanija, jer već postoje praznine u toj oblasti. Dokazi izneti pred komitetom, naime, pokazuju da kompanije već pokazuju nespremnost da pokrivaju takozvani "rizik slane vode" koji uključuje eroziju zemljišta na imanjima na obali ili poplave mora.
Buduće analize trebalo bi da istraže i zabranu korišćenja zemljišta koje je posebno izloženo ovakvom riziku.
– Prvi potrebni poziv svima jeste da skrene pažnju na nužnost nacionalnog rukovođenja ovim poslom. I mi smo sada uputili taj poziv – rekla je gospođa Džordž uz objavljivanje izveštaja.
