Prema trenutnoj stopi emisije gasova staklene bašte, šansa da se globalno zagrevanje ograniči na cilj Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni, isteći će za svega sedam godina, pokazuju nalazi izveštaja o stanju klime za 2024.
Dokument su zajednički objavili Organizacija za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta (CSIRO) i Biro za meteorologiju (BoM).
Na australijskom tlu temperatura je već sada u proseku 1,51 stepen viša nego kada je počela da se beleži 1910.
Očekuje se da će se granica globalnog zagrevanja od 1,7 stepeni dostići već za 15 godina.
Zajedničko istraživanje CSIRO i BoM je pratilo godinu rekordnih globalnih ekstrema 2023, najtopliju godinu na planeti, obeleženu ekstremnom sušom, šumskim požarima i smrtonosnim toplotnim talasima širom sveta.
Ujedno je izveštaj izložio kako klimatske promene na Zemlji već utiču na vremenske prilike u Australiji, od promene padavina do ekstremnih toplotnih talasa i požara, kao i šta će to najverovatnije značiti za našu budućnost i budućnost naše dece.
Pad emisije štetnih gasova
Prema rečima nacionalnog menadžera za klimatske usluge BoM-a, dr Karla Bragance, koji je sarađivao na izveštaju, iako je ostalo još sedam godina, međunarodno je priznato da će biti veoma teško održati rast temperatura na nivou ispod 1,5 stepeni. Dodao je i da je poruka svetskim liderima veoma jasna, da mora da se dođe do nulte emisije štetnih gasova što je pre moguće.
Australija je jedna od 26 zemalja u kojima se emisije sada smanjuju, a najnoviji nacionalni inventar gasova staklene bašte procenjuje da su one 28,2 odsto ispod nivoa iz 2005. godine. Međutim, globalne emisije se tek smanjuju u poslednjoj deceniji, nakon više od jednog veka brzog povećanja.
Tokom 2023. u atmosferu je ispušteno 40,9 milijardi tona ugljen-dioksida. To je dovelo do nivoa atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte na novi maksimum od 524 dela na milion, preko 50 odsto više nego u predindustrijskim vremenima.
Jednom pušteni, njihovi uticaji traju vekovima i izuzetno ih je teško preokrenuti, zahtevajući sisteme za uklanjanje ugljen-dioksida za koje se pokazalo da ih je teško proizvesti u velikim razmerama.
Šta donosi budućnost?
Glavne promene koje je planeta pretrpela poslednjih decenija su uglavnom nepovratne i narednih nekoliko decenija dalje zagrevanje je u velikoj meri neizbežno, pošto gasovi staklene bašte koji su već pušteni u atmosferu nastavljaju da zagrevaju okeane.
– Još uvek ima vremena da se rast temperature održi ispod dva stepena. Svaki deo ublažavanja koje možemo da uradimo za akumulaciju gasova staklene bašte u atmosferi doneće razliku kasnije u ovom veku – smatra Braganca.
Širom Australije, toplotni talasi su već češći i ekstremniji, sezone šumskih požara sada su godišnji događaji koji se šire i u zimske mesece, obale erodiraju i obrasci padavina su pretrpeli značajne promene.
Očekuje se da će se svi ovi trendovi intenzivirati u ovom veku, što će u velikoj meri zavisiti od toga koliko brzo na celoj planeti može da se dostigne nulta neto emisija gasova.
Rast temperature za 1,51 stepen
Australija je oduvek bila poznata kao zemlja užarenog sunca. Međutim, u proseku, temperatura površine kopna Australije porasla je za 1,51 stepen između 1910. i 2023. godine, dok su se temperature okolne površine mora zagrejale za 1,08 stepeni od 1900. godine.
U 2019, najtoplijoj godini u Australiji, bilo je 33 dana kada je nacionalna dnevna temperatura premašila 39 stepeni. Dok je 2019. bila ekstremna godina, čak i relativno „hladne“ godine La Ninje 2021. i 2022. bile su toplije od skoro svih zabeleženih tokom 20. veka.
Pošto se kopnena područja zagrevaju oko 40 odsto brže od okeana, do trenutka kada dostignemo globalni prag zagrevanja od 1,5 stepeni, dani ekstremne vrućine biće oko tri stepena topliji nego što su bili tokom većeg dela 20. veka.
– Ovo su dugi toplotni talasi, ne hlade se preko noći, a naša tela nisu navikla da se prilagode tome i nemamo infrastrukturu za takvo vreme – rekla je dr Džeklin Braun, menadžer CSIRO-a za klimatska istraživanja.
Ne samo da će takvi temperaturni ekstremi dovesti do vrtoglavog porasta smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, već će uticati na sve, od turizma do poljoprivrede, dovodeći čitave industrije u opasnost, upozoravaju naučnici.
Ekstremni požari
Dr Braun je rekla da su požari sada normalni i o njima treba da se razmišlja svake godine. Dok je horor sezona šumskih požara 2019-2020, koja je koštala života 33 Australijanca, urezana u pamćenje zajednice, 2023. je bila jedna od najobimnijih sezona šumskih požara u Australiji u smislu izgorele površine.
Jug sve suvlji, na severu sve vlažnije
Jug Australije postaje sve sušniji tokom zimskih meseci, a taj trend se ubrzao u poslednje dve decenije. Nigde ovo nije očiglednije nego na jugu Zapadne Australije, gde je količina padavina od maja do jula pala za skoro četvrtinu (24 odsto) od 1994. godine. Istovremeno, severna Australija postaje sve vlažnija, sa povećanjem padavina od 20 odsto tokom kišne sezone, od oktobra do aprila.
Ugrožene priobalne zajednice
Globalno, nivo mora je porastao za 22 cm od 1900. godine, ali naučnici kažu da „najgore tek dolazi“. U 20. veku nivo mora je u proseku rastao 1,5 cm po deceniji, sada je ta stopa bliža četiri centimetra u deceniji. Obalne zajednice i ekosistemi će sve više biti ugroženi, ne samo kako rizik od poplava raste, već i zbog olujnih udara, erozije i ispiranja slane vode u podzemne vode, upozorava se u izveštaju Stanje klime za 2024.