Kada su prvi ministar Kevin Rad i lider opozicije Malkolm Turnbul izašli da zajedno, izgovore reči izvinjenja na račun sudbina pola miliona "zaboravljenih Australijanaca", dočekali su ih aplauzi i ovacije.
Ali, dvorana se ubrzo stišala, a glasove radosti zamenili su tihi jecaji dok je publika slušala uspomene iz detinjstva provedenog u nacionalnim sirotištima i sličnim ustanovama. Nekolicina njih glasno je tražila federalnu odštetu, kao i zaustavljanje intervencije u Severnoj Teritoriji. Većina je, međutim, sedela tiho tokom jednog sata koliko je ovaj događaj trajao.
Disciplina bez okrutnosti
|
Nekadašnja deca-doseljenici transportovani iz Britanije posle Drugog svetskog rata držali su u rukama fotografije svojih majki dok su pokušavali da ožive sećanja na detinjstvo. Drugi su nosili fotografije dečjih domova u kojima su bili brutalno zlostavljani. Neki su nosili pisma braći i sestrama od kojih su silom razdvojeni. Bilo ih je i sa zastavama nacije čija je politika propustila da ih zaštiti.
Sa zastavom je bila jedna od preživelih – Debra Lau, koja je njome brisala suze. Dok je Kevin Rad govorio, njegova supruga Tereza Rein grlila je Debru, ženu koja je zajedno sa drugom braćom i sestrama oduzeta od majke. Nesrećna žena je kasnije počinila samoubistvo zbog bola koji joj je nanet.
Četrdesetsedmogodišnja Debra, koja je sedela na podu pred prvim redom, kaže da izvinjenje i priznavanje nepravde znače za nju ceo svet.
"Izvinjenjem nam pomažu da lečimo rane", rekla je za AAP.
Za sve njih, nacionalno izvinjenje je napokon prilika da se konačno osećaju kao Australijanci. Takođe, to je šansa za neke od njih da oproste onima koji su ih zloupotrebljavali u Božje ime.
Jedna od "zaboravljenih Australijanki" Gabrijela Šort seća se godina tokom kojih je zlostavljana u "Domu Nazaret" u Balaratu.
Nacionalna sramota
"Žao nam je zbog dece oduzete od vaših familija, koja su stavljena u ustanove gde su tako često zlostavljana. ao nam je za fizičke patnje, emotivno iscrpljivanje i hladno odsustvo ljubavi, pažnje i brige. ao nam je zbog tragedije, apsolutne tragedije izgubljenih detinjstava. Detinjstava provedenih na autoritarnim mestima gde su imena zamenjena brojevima, spontana igra vojnom rutinom, radost učenja ropskim radom," kazao je prvi ministar u znak izvinjenja zbog onoga što je nazvano nacionalnom sramotom. |
"Ako si pomokrio krevet, trljali su ti čaršavom lice dok ne prokrvariš", seća se gospođa Šort koja sada ima 53 godine. "Svakog jutra su pregledali krevete. Rekli bi: "Svi koji su se pomokrili u krevet, neka istupe napred." Kada bi izašli, pred njih bi stavljali lavore vrele vode i onda smo morali da stanemo u nju. "
Jedna od neljudskih kazni za devojčice bilo je zaključavanje ispod stepenica i bacanje hrane pred njih.
Za Božić, pokloni su posle četiri sata stavljani nazad u kutije. Pokloni od "sezonskih roditelja" bili su zaplenjivani istog časa.
"Pokušavam da to sada ovako objasnim svojoj deci: ako ste čitali priču o Oliveru Tvistu, ugasite muziku i srećne delove, i to je onda taj život na koji je naš ličio", veli gospođa Šort.
Sestre Helena Kon i Kristina Harms, kojima je sada 57 i 56 godina, stavljene su u "Dom Nazaret" u Brizbejnu kada se raspao brak njihovih roditelja. Pedesetih godina, to je bila politika: samohranim majkama oduzimana su deca. Njih dve su jednostavno nazvane brojevima 23 i 24. Umesto ljubavi, u "Domu Nazaret" bile su seksualno zlostavljane i silovane. Za gospođu Kon to je počelo pre njenog desetog rođendana.
"Nema zlostavljanja kroz koje nismo prošli," kaže gospođa Kon koja je dospela u sirotište sa dve godine.
Kao odrasla osoba, patila je od posttraumatskog sindroma, oboljenja koje prate vojnike i civile koji prežive rat.
Njena sestra je ispričala da je policija, posle bekstva, jednostavno dovela nazad u dom jer joj nisu verovali u ono šta govori. U 15. godini, gospođa Harms rodila je dečaka koji je dobio ime Kenet. Umro je u državnoj ustanovi sa 11 godina i pripao drugoj generaciji oštećenoj zbog pogrešne državne politike. Kasnije, gospođa Harms je shvatila da njena majka nije znala za zlostavljanje koje je odobravala Katolička crkva.
Za nju, izvinjenje Kevina Rada je znak da se sada veruje.
"Bog nas je opravdao. Kevin Rad nam je dao nadu i vratio nazad malo dostojanstva. Prvi put u svom životu osećam se kao Australijanka", rekla je ona.
Ispovest Margaret Turnbul iz Melburna:Pakao u sirotištu
Margaret Turnbul, koju su seksualno zlostavljali sveštenik i časna sestra dok je bila u dečjoj ustanovi, u ponedeljak je čula samo tri reči od prvog ministra: "Žao mi je." |
