Zavaliti se na plaži u Zapadnoj Australiji, snežno beloj kao venčanica, izgubiti se u lavirintu uličica kulturno bogatog Melburna ili ostati bez daha pred crvenim pustinjskim zalaskom sunca iznad Ulurua. Možete izabrati da odete na jug i posetite 100 godina stare džinove koji se naziru u šumama Tasmanije, ili jednostavno se uputite u Sidnej, svojevrsnu mešavinu surfovanja, sunca i novca. Kuda god da krenete, ubrzo ćete shvatiti da je Australija zemlja koju treba otkrivati, a ne plašiti je se.
Lokalci kao da su začarani nezasitom žudnjom prema nepoznatom kojoj se svesno i dobrovoljno potčinjavaju, odlazeći na nekoliko nedelja, a ponekad čak i meseci, u središte kontinenta koje jednostavno nazivaju unutrašnjost.
A to je stvarno velika unutrašnjost kojom možete da putujete u nedogled a da ne naiđete na mesto gde postoji telefonski signal ili internet veza. Umesto svakodnevnih urbanih i pejzaža prirode, srećete se sa predelima koji menjaju boju od žućkaste do oker ispod svoda indigo plave.
Tu se nalaze ostaci stare aboridžinske kulture, zaslepljujuća slana korita, reptili koji se skrivaju ispod zemlje, surovi kanjoni i duboke provalije na koje iznenada nailazite, a koji izgledaju kao da se zemlja otvorila.
Neki Australijanci odlaze u obilazak ovih nacionalnih parkova peške, susrećući se na svom putu sa vragolastim koalama, kengurima i minijaturnim glodarima. Drugi se odlučuju da tropske šume obiđu mauntin bajkom, treći prepreke prevazilaze zakačeni konopcima za stene, rukama se vodeći niz i uz klance sa sve insektima koji im gmižu po leđima.
A ima i Australijanaca koji osećaju veliku nervozu ako ih odvojite od obale. Oni uživaju u bronzanim nijansama svoje kože, usporenom hodu i bezobraznom osmehu. Sebe traže u surfovanju, kajacima i čamcima, opuštajući se na talasima satima, a ponekad i danima.
