Kojim putem će Australija krenuti u budućnost punu izazova zbog globalne nestabilnosti, znaće se posle večerašnjeg zatvaranja biračkih mesta i prebrojavanja glasova na saveznim izborima.
Da li će vladajuća Koalicija ili Laburistička partija moći da formiraju većinu u Parlamentu ili će se formirati manjinska vlada, takođe će imati uticaj ne samo na pravac, već i na brzinu puta države u novo doba.
Upravo zbog trenutka u kojem živimo, ovogodišnji izbori označeni su kao istorijski i značajniji nego mnogi pre.
Odziv birača u periodu prevremenog glasanja ukazuje na to da građani osećaju važnost izbora, pošto je do četvrtka uveče glasalo skoro šest miliona od ukupno upisanih 17.228.900 birača, dve trećine na prevremenim biračkim mestima, a trećina putem poštanskog glasanja.
Poslednji dani predizborne kampanje protekli su uglavnom u znaku ekonomskih tema, uz već viđene međusobne optužbe dve najjače političke opcije, dok su mnoge manje stranke ponovo potvrdile da će u preferencama stavi liberale i laburiste na poslednja mesta.
Jedini koji su otvoreno dali podršku jednoj od dve glavne stranke su Zeleni, čiji je lider Adam Band već i najavio da su spremni da pregovaraju s laburistima o formiranju nove vlade.
Međutim, ovakva ideja se izgleda baš nije previše dopala Entoniju Albanezeu, koji je rekao da Laburistička stranka neće ulaziti u koalicije već želi da sama formira vlast.
Koliku štetu male stranke i nezavisni kandidati mogu da nanesu liberalima i laburistima na izborima, pitanje je koje se često postavlja i koje očigledno uznemiruje lidere vodećih stranaka.
Pogotovo Skota Morisona koji je u više navrata pozvao birače da ne glasaju za male partije i nezavisne, tvrdeći da “nije momenat za nestabilnu vladu koja će oko svakog pitanja morati da se konsultuje sa grupom nezavisnih i predstavnika “malih”.
– To će usporiti put Australije napred u ovim izazovnim vremenima – u više navrata je ponovio Morison.
Predizbornu kampanju obeležila su pre svega pitanja ekonomije, nacionalne bezbednosti, klimatskih promena i zdravstva, dok su teme ljudskih prava i sloboda, položaja autohtonih naroda ili unapređenja obrazovanja, dobile tek mrvice pažnje najvećih stranaka.
Kada je reč o ekonomiji, nakon što su nedeljama neprestano najavljivali razna ulaganja i programe finansiranja, liberali i laburisti su morali da pojasne i koliko će to zadužiti ionako opterećenu državnu kasu, odnosno kako nameravaju da saniraju novi minus u budžetu.
Dok je savezni blagajnik Džoš Frajdenberg najavio štednju u javnom sektoru, pre svega u ministarstvima i državnim agencijama, garantujući da će tako prikupiti 3,3 milijarde dolara za finansiranje predizbornih obećanja, koja kod liberačla inače koštaju 2,3 milijarde dolara.
Laburisti su s druge strane ponudili daleko veća ulaganja i objavili da će ukupan trošak realizacije njihovih obećanja koštati budžet dodatnog deficita od 7,4 milijarde dolara.
– Skromnih 7,4 milijarde dolara razlike između dva budžeta su ključne investicije za brigu o deci, ulaganja u obučavanje i obrazovanje radnika i ulaganja u čistiju i jeftiniju energiju – rekao je blagajnik u senci Džim Čalmers, naglašavajući da će Laburistička stranka naslediti u vladi “jedne od najtežih ekonomskih prilika od Drugog svetskog rata”.
Čalmers je podsetio da je spoljni dug Australije dostigao trilion dolara, dok je budžetski deficit 79,8 milijardi dolara. S druge strane, liberali tvrde da su laburisti ekonomski nekompetentni i da neće znati da upravljaju državnim finansijama.
Čije tvrdnje i obećanja su bili ubedljiviji videće se ovog vikenda, kada građani Australije budu rekli šta misle o političkim strankama, njihovim programima i kandidatima.
Kako glasaju pozitivni na kovid?
Pandemija je značajno promenila načine glasanja, ali i pored toga mnogi koji su na dan izbora pozitivni na kovid i nalaze se u kućnoj izolaciji, neće moći da ostvare svoje građansko pravo.
Iako je za ljude u izolaciji prvi put uvedeno telefonsko glasanje, pravo na to imaju samo oni koji su bili pozitivni posle 18.00 časova u utorak, 17. maja. Svi koji ispunjavaju ovaj uslov moraće da se prijave putem sajta www.aec.gov.au, a zatim pozovu broj telefona koji im bude dat.
Kako su potvrdili iz Australijske izborne komisije, više hiljada zaraženih kovidom neće moći da glasa, jer jedini način da to urade oni koji su se zarazili između subote i utorka će biti poštansko glasanje.
Pod uslovom da su na vreme zatražili da im se pošalje birački materijal, čije je slanje završeno pre dva dana.
Manjak osoblja na biralištima
Australijska izborna komisija suočila se i sa problemom nedostatka osoblja na biračkim mestima, zbog čega neki punktovi u zabačenim delovima Južne Australije, Kvinslenda i Zapadne Australije neće biti ni otvarani.
Takođe, mnoga biračka mesta i u gradskim oblastima neće imati dovoljan broj radnika i poslednjih nekoliko dana AEC je očajnički regrutovao nove ljude i za neke delove Sidneja, Melburna i Adelajda.
U četvrtak su recimo uspeli da dobiju 5.000 novih ljudi od kojih deo za regionalne krajeve gde postoji značajan nedostatak osoblja. Ipak, većina od 7.000 biračkih mesta širom zemlje biće otvorena.
Brojke
17.228.900 upisanih u birački spisak
96,8% punoletnih Ozija ima pravo glasa
564.240 punoletnih osoba nije upisano u spisak i nemaju pravo glasa
151 poslanik biće izabran za Donji dom Parlamenta
40 od 76 senatora biće birano
