Evo njihovih pet najboljih u godini koja je teniski gledano završila.
1. Federer- Rodik 5:7, 7:6(6), 7:6(5), 3:6, 16:14 (finale Vimbldona)
2. Nadal – Đoković 3:6, 7:6(5), 7:6(9) (polufinale Madrida)
3. Nadal – Verdasko 6:7(4), 6:4, 7:6(2), 6:7(1), 6:4 (polufinale Australian Open)
4. Dent – Navaro 6:4, 5:7, 6:7(1), 7:5, 7:6(9) (2. kolo US Opena)
5. Davidenko – Federer 6:2, 4:6, 7:5 (polufinale ATP finala)
Na prvom mestu se, dakle, našlo finale iz Vimbldona u kojem je Federer došao do 15. Grand Slam titule u karijeri, a Rodika je još jednom ostavio na korak do krune u Engleskoj.
Na drugom mestu je meč između Rafaela Nadala i Novaka Đokovića u polufinalu Madrida u kojem je Španac nakon velike borbe i skoro tri sata igre uspeo da trijumfuje nad Srbinom.
Verovatno će mnogi reći da je meč između dva Španca Rafaela Nadala i Fernanda Verdaska u polufinalu Australian Opena bio meč godine, ali ATP ga je stavila na treće mesto. Bilo je to pet sati i 16 minuta fantastično snažnog tenisa u kojem se tada prvi put osetilo da "onaj s druge strane ima jednako ili više snage od Nadala".
Pomalo začuđuje što je među pet mečeva godine onaj u 2. kolu US Opena između Teilora Denta i Ivana Navara. Ipak, stavljen je u birano društvo zbog čak 250 izlazaka na mrežu obojice igrača.
