Početkom jula 1945. godine Robert Openhajmer poziva najbliže saradnike u svoj kabinet u Los Alamosu. Među prisutnima je i general Grouvs, šef te cele parade. Na dnevnom redu je samo jedna tačka: izbor lokacije za proveru prve atomske bombe. Svi su ozbiljni, pomalo i napeti, ne zbog delikatnosti da se pronađe pogodna lokacija. Njih je u Americi moguće naći na desetine, ali sam čin da treba isprobati takvo strašno oružje, uliva strahopoštovanje i ljudima koji su proizveli atomsku bombu. Od nekoliko predloga, Openhajmer se čini najprihvatljivija pustinja Alamogordo. Bez veće diskusije predlog je prihvaćen.
Dakle Alamogordo!
Mesto eksperimenta nalazi se 400 kilometara južno od Los Alamosa, a stotinak kilometara nadomak meksičke granice. Na jugu američke savezne države Novi Meksiko protežu se kilometri i kilometri grdne pustinje koja je u dalekoj pozadini oivičena zupčastim planinskim vencima. U pustinji je teško naići na neko naseljeno mesto.
Šifra pod kojim je tekao tekst prve atomske bombe zvala se “Triniti” (sveta Trojica). Zašto “Triniti”? – ostalo je nerazjašnjeno, ali su rođene pretpostavke koje su “tumačile” tu zagonetku. Jedna od njih govori da je ta reč izabrana zato što su se tada nalazile tri bombe pred završetakom, pa se šifra odnosila na tri paklena trojstva.
Ali u julu 1945. godine naučnike interesuje, iznad svega, odgovor na pitanje: Hoće li bomba funkcionisati? Da li će se 16. jula u Alamogordu roditi “muško” ili “žensko”?
– Po našim proročanuma, govorio je Hans Bete šef teorijskog odeljenja u Los Alamosu, eksperiment bio morao uspeti. A da li će priroda ići saglasno s našim proračunima, to ćemo saznati za nekoliko dana.
Profesorove reči s pažnjom su propratili prisutni u jednoj velikoj baraci koja im je služila za prikazivanje filmova. Mnogi od njih su tada prvi put saznali koju je svrhu imao njihov višegodišnji rad na projektu Menhetn. Zatim su svi ušli u dva autobusa neobično obojena radi kamuflaže. Krenuli su prema Alamogordu, koji se nalazi pet sati vožnje od Los Alamosa.
Tih dana dogodila se jedna neobična i uzbudljiva scena u jednoj kući na ranču blizu Los Alamosa. Tu je obavljeno montiranje jezgra za prvu atomsku bombu. Jedan deo jezgra, iako izrađen pomoću vrlo precizne mašine, neočekivano se zaglavio. Pretila je opasnost da dođe do “kurcšlusa” koji bi mogao izazvati strašnu eksploziju i celo naselje dići u vazduh. U tim trenucima doktor Robert Neher, jedan od Openhajmerovih pomoćnika, ispoljio je prisebnost i sigurnost pa je delikatni posao uspešno završen.
“Put smrti” je mesto koje su Openhajmer i njegovi saradnici odabrali za užu lokaciju velikog eksperimenta, za poprište strave i užasa. Tu se nalazilo i napušteno selo simbolično nazvano “Tama” koje će biti osvetljeno najjačom svetlošću koja je ikada stigla na našu Planetu. Tamu će 16. jula 1945. obasjati svetlost hiljadu sunaca, a da su njegovi stanovici imali priliku da to vide iz daljine, pomislili bi da je došao smak sveta.
Na putu smrti
U monontonoj pustinji, na “Putu smrti”, podignut je čelični toranj tridesetak metara visok koji iz daljine podseća na neki radio-odašiljač.
Na vrhu tornja montirana je 15. jula 1945. godine prva atomska bomba koja će sutradana u nebo poslati ogromnu vatrenu loptu kao opomenu čoveku da je stigao do neslućenih visina atomske moći.
Veliki eksperiment trebalo je da bude izveden 15. jula, ali je zbog nevremena koje je besnelo iznad Alamogorda promeren za jedan dan.
Američka ekspedicija u kojoj su bili najistaknutiji naučnici koji su tri godine radili na izradi nuklearne bombe, te visoki vojni funkcioneru, tehničari, snimatelji, fotoreporteri… stiže u Glavni logor 15. jula uveče.
Logor se nalazi 15 kilometara udaljen od mesta gde je instalirana atomska bomba.
komandno mesto cele operacije nalazi se u bunkeru udaljenom desetak kilometara od tornja na čijem vrhu poput nekakve čude igračke strši atomska bomba.
Snažna oluja besni iznad pustinje, pa se vreme eksplozije stalno pomera.
Sada konačno reč daju meteorolozi. Oni su odabrali start u ranim jutarnjim časovima, 16. jula.
– Eksploziju prve atomske bombe izvršićemo u 5 časova i 30 minuta, 16. jula – sopštii su svoju odluku Openhajmer i Grovs.
Vreme sporo teče, spušta se lagano noć tog 15. jula, napetost u logoru raste iz časa u čas, iz minuta u minut.
Openhajmer, Fermi, Lorens, Bote, Teler, Gamov… pokušavaju da nekim laganijom temom razbiju napetost. Niko i ne pomišlja na spavanje.
Ovo je noć za večnost, za istoriju. Vreme se ipak kotrlja. Skoro će ponoć, a zatim lagano odlaze sat za satom. Negde oko tri časa stiže izveštaj da je na platformi na vrhu tornja sve u redu. Prisutni su u Glavnom logoru dobijaju uputstva: svi će morati da stave specijalne naočare i da zatim legnu potrbuške okrenuti od mesta eksplozije, da ne bi od jake svetlosti oslepeli.
Evo došao je i taj trenutak za istoriju. Odbrojavanje počinje. Za to je zadužen Opehajmerov pomoćnik Saul Alison.
U komandnom bunkeru pomoću sistema ogledala bulje u udaljenu tačku na vrhu tornja. Zavladala je potpuna tišina, kao da niko ne diše. Iz zvučnika se čuje Alisonov glas koji uzbuđeno najavljuje poslednji minut do eksplozije.
Sada se uključuje automatski uređaj za odbrojavanje poslednjih 45 sekundi i automatski upaljač biće aktiviran, bomba će eksplodirati: 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, 0…!
Sevnuo je strahovit blesak, u nebo je poletela džinovska vatrena kugla. Pravi prizor iz pakla. Grandiozni eksperiment je uspeo!.
Jul 1945.
Delovi za unutrašnji eksplozivni mehanizam bombe i atomski upaljač odnošeni su iz Los Alamosa tajnim putem izgrađenim za vreme rata. Dogodilo se to u četvrtak i petak, 12. i 13. jula 1945. godine. Dan velikog eksperimenta sve brže se primicao.
