Trojica naučnika shvatiše odgovor i produžiše dalje kako bi važan posao obavili pre mraka. Nije im bilo prijatno da se toliko dugo peku na vrelom suncu.
Leo Silard pokušava da snimi neku novu ideju kako bi što pre pronašli kolegu Ajnštajna. I tek što su odmakli stotinak metara, na uglu jedne ulice ugledaše visokog mladića, preplanulog od sunca, kako priprema svoju udicu.
Pred kućom dr Murea
– Znaš li gde ovde stanuje Ajnštajn? – upita ga Silard.
– Znam – odgovori mladić i odvede ih kod slavnog naučnika.
Ubrzo se nađoše pred kućom dr Murea, pozvoniše na vrata, pred njima se u kratkim pantalonama i papučama pojavi Albert Ajnštajn. Ljubazno ih pozva da uđu u njegovu radnu prostoriju. Nakon što se osvežiše limunadom, Leo Silard ispriča slavnom kolegi o nameri njihove posete. Upoznali su ga sa svojim planovima i predložili da se napiše pismo predsedniku Ruzveltu. Ajnštajn je, na njihovo zadovoljstvo i iznenađenje, odmah prihvatio tu ideju. Dogovorili su se da ga uskoro posete na istom mestu.
Novi izlet na Long Ajland usledio je 2. avgusta 1939. godine. Sada je Silardov lični šofer bio mladi Teler, dok se Vigner tih dana odmarao na obalama Kalifornije. Tada im nije bilo teško da nađu uvaženog kolegu koji je bio toliko “zagrejan” za tu ideju, čak više i od samog Silarda. Iako se u vikendici dr Murea odvijalo sve na uobičajan način, uz kafu i hladnu limunadu, ostalo je “nepoznato” da li je Ajnštajn napisao to sudbonosno pismo Ruzveltu ili ga je samo potpisao. Verovatno su kasnije okolnosti, te posledice koje su dve atomske bombe bačene na Japan donele čovečanstvu i grižu savesti, učinile da ostane tajna ko je zapravo bio autor tog sudbonosnog pisma koje će pokrenuti Ruzvelta i Ameriku u džinovski projekat “Menhetn” iz koga će se roditi atomska bomba. Po jednoj verziji Ajnštajn je diktirao tekst mladom Teleru, a po drugoj – pismo je napisao Silard, sa Ajnštajnovim potpisom!
U pismu je Ajnštajn upoznao predsednika Ruzvelta sa eksperimentima koji se vrše u Evropi i mogućnostima da će uranijum postati izvor velike energije koja bi se mogla upotrebiti u ratne svrhe. Da će se napraviti novo oružje koje će koristiti uranijum kao eksploziv i samo jedna takva bomba bi mogla da razori ceo grad. Ajnštajn ističe da će Nemci na tome raditi i da bi bilo dobro da Amerika krene ozbiljno u projekat izrade novog oružja. Predsednik Ruzvelt se Ajnštajnu toplo zahvalio na upućenom pismu i informacijama koje ono donosi. Kada je Ajnštajn napisao pismo Ruzveltu, pred Silardom se pojavio drugi veliki zadatak, čak teži od prvog. Kako uručiti predsedniku pismo? Opet je Silard došao na sjajnu ideju, setio se poznatog bankara i naučnika Aleksandra Zaksa, koji je je bio lični prijatelj američkog predsednika, pa je do njega mogao doći za relativno kratko vreme. Kad je Silard preko telefona pozvao Zaksa i soapštio mu šta želi, bankar je bio oduševljen i odmah prihvatio da obavi taj istorijski zadatak.
Projekat “Menhetn”
Ratni požar brzo se širio Evropom. Predsednik Ruzvelt, zaokupljen velikim brigama i neizvesnošću koja se nadvila nad planetom, nije imao slobodnog vremena, pogotovo ne za prijeme. Zbog toga je Zaks morao da čeka više od dva meseca da bi predao Ajnštajnovo pismo. Taj srećni trenutak za Zaksa bio je 11. oktobra 1939. godine. Da bi ostavili na predsednika što bolji utisak, Silard je uz pismo pripremio i dodatni memorandum, ali on nije bio impresioniran, verovatno zato što nikome u tom trenutku, pa čak ni Ajnštajnu, nije bilo jasno kako će izgledati to novo oružje i kakvi će mu biti krajnji dometi, odnosno učinci.
Ali da stvar ne bi propala, Zaks je uspeo da na rastanku podstakne predsednika da ga pozove sledećeg jutra na doručak. Tako je ponedeljak, 11. oktobar 1939, za Zaksa bio veliko iskušenje, kada se on “borio” sa predsednikom, ali i sa samim sobom. Prvo poluvreme završeno je nerešeno! (Predlog nije ni odbačen, ni prihvaćen). Zato je Zaks očekivao mnogo više od drugog poluvremena i novog susreta sa Ruzveltom. Taj nastavak doneće trijumf velikoj upornosti, dosetljivosti i inteligenciji Aleksandra Zaksa.
Posle Ruzveltovog da bilo je jasno da Amerika kreće novim naučnim putem. Rodiće se projekat izrade atomske bombe pod nazivom “Menhetn” iza koga će stati moćna država potpomognuta tradicionalnim saveznikom Velikom Britanijom. Džinovtki ptojrksz “Menhetn” koji će promeniti tok naše istorije, krenuo je s realizacijom u naučnom laboratorijama širom Amerike. Glavni posao kao vrhunac drame, na izradi tog moćnog oružja, biće urađen u jednom ukletom, i od Boga i od ljudi, skrivenom mestu, u Los Alamosu. Tu će biti sagrađeno naselje za neobične “turiste”, podignute laboratorije koje će činiti jednu superradionicu, a glavni junak cele priče biće kontroverzni mladi čovek po imenu Robert Openhajmer. On je bio šef naučnog dela programa, a kako je to bila vojna stvar, komandant te celokupne grandiozne parade bio je general Grouvs. U celokupnom projektu će učestvovati stotinak hiljada ljudi, a iz tog projekta će se roditi monstrum, bomba koja će zapretiti našoj planeti.
Moguća apokalipsa
Toga dana trijumfovaće i predsednik Ruzvelt, jer će ga njegova sjajna intuicija i pronicljivost dovesti do onog istorijskog “DA” za džinovski projekat izrade atomske bombe. Od Bekerela, odnosno njegovog otkrića prirodne radioaktivnosti, do Ajnštajnovog pisma i Ruzveltovog “DA” prošlo je svega 43 godine. Za tako kratko vreme svet je prošao buran put i stigao blizu tog strašnog oružja i moguće apokalipse.
Posle Ruzveltovog da bilo je jasno da Amerika kreće novim naučnim putem. Rodiće se projekat izrade atomske bombe pod nazivom “Menhetn” iza koga će stati moćna država potpomognuta tadicionalnim saveznikom Velikom Britanijom.
