Samo četiri godine Amerika je držala atomski monopol, zatim su naredne tri godine u tom uskom nuklearnom krugu bili i Sovjeti, a onda će to oružje imati i Engleska. Tako je svet 1952. godine imao “atomsko trojstvo” koga su činili Amerika, Sovjetski Savez i Engleska! Međutim, taj čarobni krug tu se neće zatvoriti: godine 1960. Francuska će isprobati svoju atomsku bombu. Na tom programu će započeti svoj rad i Kina koja će 1964. testirati svoju nuklearku. Naravno, ove tri nove nuklearne sile neće se zadovoljiti samo “običnim” bombama, one će napraviti i termonuklearne bombe. Predsednik De Gol je lično prisustvovao (1966) eksploziji prve francuske hidrogenske bombe. Kinezi su svoju termonuklearku testirali 1967. godine. Dakle, pet pomenutih zemalja imaju dugu nuklearnu tradiciju i sigurno je da su daleko odgurale.
Širenje kruga
Krug nuklearnih zemalja će se širiti. Nove članice biće Indija, Japan, Izrael, Severna Koreja, a možda i Kanada. Mnoge zemlje su shvatile da put ka sigurnosti vodi preko vlastite atomske bombe. Iran čini značajne napore da dođe do tog oružja. Možda tu bombu ima i Brazil i ko zna ko još. Velike sile nastoje da se zaustavi krug nuklearnih zemalja kako se ovo oružje ne bi dalje širilo. Bez obzira na to svet se nalazi na velikim iskušenjima. Atomsko oružje je velika pretnja izbijanja katastrofe, ali i nada da će ravnoteža straha održati svetski mir, u globalnim razmerama. Da su se ostvarile američke težnje s početka ulaska u atomsku eru, da trajno zadrže atomski monopol, svet bi danas bio u ropstvu jedne države. To su 1945. shvatili Rusi, Englezi, Francuzi, Kinezi, a kasnije i mnogi drugi.
Amerika i u 21. stoleću srlja u katastrofu. Toj velikoj najmoćnijoj zemlji na planeti ne preti opasnost ni od koga, njoj opasnost preti od same sebe! To je jedina zemlja u svetu koja je upotrebila atomsko oružje. Prvi put je to učinila 1945. godine, drugo avanturističko srljanje označilo bi kraj sveta, ali i kraj te Amerike. A pre nego što se to dogodi one zemlje koje su dozvolile da se na njihovoj teritoriji instalira atomsko oružje mogle bi (u predigri američke avanture) biti izbrisane sa lica zemlje. Da li su toga svesne baltičke zemlje, Ukrajina, Poljska, Rumunija, Bugarska. Za njihov potpuni nestanak potrebno je manje od pola sata!
Autor ovog feljtona i mnogih knjiga od kojih je “100 godina atomskih otkrića” nikada nije mrzeo Ameriku. Naprotiv! Već od detinjstva prati “Glas Amerike”, proučava velika dostignuća velike zemlje. Na rođendan ovog autora Amerikanci su izašli na Mesec. Američki sportisti su postigli grandiozne uspehe. Mnogi naši ljudi su svoja najveća ostvarenja postigli upravo u Americi. Nažalost, Amerika je u 20. stoleću izgubila od same sebe, a njen najveći poraz bio je kada je bombardovala svog najvećeg saveznika na Balkanu i najvećeg prijatelja u dva svetska rata – Srbiju! Da li su oni nešto naučili iz te greške? (bombardovati saveznika, to je sopstveni poraz).
“Demokratski ratovi”
Ameriku potresaju mnoge klimatske katastrofe – razorni vetrovi, poplave, požari, pa nezamislivo mali virusi; treba da učini što može (a može mnogo) da se zaustave klimatske promene, da se skoncentrišu na medicinu i borbu protiv bolesti. I ne samo to, Amerika treba da se seti reči velikog Kenedija: “Svaki muškarac, svaka žena i svako dete živi danas pod atomskim Damaklovim mačem koji visi o koncu, koji kakav incident, bilo zbog pogrešnog računanja, ili trenutka ludosti, može svakog trenutka da se prekine” da nas je taj Damaklov mač neuporedivo veći nego 1962. godine…
Da li će Bog učiniti kraj ovom zlom poretku ili će apokalipsu učiniti ljudi? Upravo dok pišem ovaj feljton, odnosi dve supersile: Amerike i Rusije su zategnuti do usijanja. Krajem 20. veka Amerika je ponudila lažnu demokratiju “ostatku sveta”, a cilj je bio da se rasturi istočni blok i Sovjetski Savez. Umesto demokratije svet je dobio ratove koje je doneo taj “demokratski svet”!
Posle Kubanske krize (1962) svet nikada nije bio u ovakvoj opasnosti. Nad svetom se nadvila opasnost veća nego u vreme kada u Karipskom moru umalo nije započeo atomski rat. Tada su Džon Kenedi i Nikita Hruščov imali državnički razum i džentlmenski su okončali tu dramu. Svet je nastavio da živi u miru. Taj Hladni rat ili hladni mir su dva različita naziva za istu stvar, za paničan strah od mogućeg uništenja sveta. Globalni mir na Planeti održava se globalnim strahom od uništenja.
Mudri Kisindžer
Na Zapadu sanjaju snove koje je osamdesetih godina sanjao Edvard Teler(čovek koji je napravio prvu hidrogensku bombu), da unište istočni deo sveta. Oni su u zabludi još većoj od Telera i dobro bi bilo da se sete reči mudrog Henrija Kisindžera: “Mi možemo sanjati razne snove, ali Sovjetski Savez (Rusija) može uništiti Ameriku! Rusija neće započeti atomski rat, Amerika ga traži i pitanje je dokle mogu ići ta provociranja?! Atomski rat ne može biti ograničen, već svetska katastrofa.”
Pouke iz prošlosti
I još nešto: Napoleon je krenuo na Moskvu, rezultat te avanture bio je da ruski Kozaci umarširaju u Pariz. Hitler je krenuo na Moskvu, rezultat te avanture nam je dobro poznat i još uvek svež: Crvena armija je umarširala u Berlin! Ono što je sigurno, nikada niko sa Zapada neće umarširati u Moskvu jer će već na početku te avanture biti uništen!
