Hirošima je otreznila Ruse. Staljin je izdao nalog, cela zemlja se pretvorila u jedan radni logor, a cilj je napraviti atomsku bombu. U tim teškim godinama Sovjetima je trebao “doping” kako bi se što manje osećao američki nuklearni monopol. Oni su želeli da na neki način ublaže američku prednost koja se ogledala u nuklearnom oružju.
Tih prvih posleratnih godina, jedina šansa bila je moćna raketna tehnika u kojoj je Sovjetski Savez već tada imao dugu tradiciju. Otac raketne tehnike K. E. Cjolkovski, u periodu između dva svetska rata postavio je temelje sovjetskoj raketnoj školi. (Pokazaće se kasnije da je sovjetska raketna tehnika bila isto toliko značajna za ovu zemlju koliko i atomsko oružje, jer bez dobrih sistema prenosa nikakvo oružje nije toliko moćno). Prvi eksperimenti sa ruskim raketama gird trasirali su put kasnijoj raketnoj tehnici korišćenja moćnih kaćuša u najvažnijim godinama za Crvenu armiju kada je slamala Hitlerove divizije.
Fau 2 – poklon Americi
Američki atomski monopol, ruski vojni i politički položaj i opasnost koja je pretila sa Zapada snažno su uticali na intenzivno sovjetsko interesovanje za ubrzan razvoj raketne tehnike. Međutim, Amerikanci su na tom polju dobili “poklon” iz Nemačke: njima se krajem rata predao istaknuti raketni stručnjak Verner fon Braun. Sa njim je u Ameriku stigao ceo tim nemačkih raketnih stručnjaka. Sin barona i nekadašnjeg vladinog ministra Fon Braun je sticao visoko obrazovanje na Tehnološkom institutu u Cirihu i Tehnološkom institutu u Berlinu. Imao je samo 20 godina (1932) kada je počeo da radi na planovima rakete za nemačku vojsku, a svoju prvu uspešnu raketu na tečno gorivo razvio je dve godine kasnije (1934) što će mu doneti brz napredak u svetu nauke i tehnike. Mladi fon Braun će već 1938. postati tehnički načelnik ustanove za raketno istraživanje i pod njegovim stručnim nadzorom Nemci će napraviti supersonični balistički projektil (raketu “fau 2”) kojim su tokom rata bombardovali Englesku.
Rusi su posle Hirošime shvatili da im glavna opasnost preti iz Amerike koja je tada jedina imala moćno oružje. Oni su nastojali da ubrzano stižu Amerikance, u najvećoj tajnosti su radili na izradi atomske bombe, ali su gledali napred nastojeći da naprave i moćne prenosne sisteme. Zbog toga je za njih posebnu važnost imao raketni program koji je nastavio tradiciju Cjolkovskog. Da je sovjetski raketni program išao ubrzanim tempom potvrđuje i 1947. godine kada je osnovan Savet glavnih projektanata na čelu sa S. P. Korolevom, čovekom koji će kasnije postati tvorac prve sovjetske interkontinentalne rakete i prvi čovek u sovjetskom svemirskom programu. Dakle, ruski raketni program je startovao pre američkog, a bio je postavljen kao izraz širih i ambicioznih planova.
Ruske rakete otreznile rivala
Prostrana sovjetska teritorija bila je sve više okružena američkim vojnim bazama, suočena sa američkom globalnom strategijom i atomskim monopolom kojim je Truman nastojao da diktira uslove ruskog ponašanja. Zbog toga je Staljin morao tražiti sredstva vlastitog vojnog delovanja. Sovjetske snage u Evropi igrale su značajnu strategijsku ulogu u održavanju ravnoteže, ali Rusi nisu očekivali da bi status kvo mogao ostati večno. Rusi su akcenat stavili na dva fronta: na izradu atomskog oružja i na izradu moćnih raketa. Sovjetski vojni stručnjaci i naučnici nastojali su da što pre izrade rakete dugog dometa i raketnoj tehnici su dali prednost nad avijacijom. S druge strane, Amerikanci su živeli u uverenju da su rakete daleka budućnost i da težište treba staviti na usavršavanje aviona. Vreme će ubrzo pokazati da su ruske procene bile bolje i dalekosežne.
Odmah nakon izrade atomske bombe Sovjeti su napravili rakete R-1 i R-2 čiji je domet bio 600 kilometara. Nisu to još bile interkontinentalne, ali sasvim efikasne za vođenje rata na evropskom kontinentu. Eksplozija prve sovjetske atomske bombe označila je prestanak američkog monopola i ulazak u novu fazu međunarodnih odnosa. Predsednik Truman izjavio je da je učinjen kraj američkom atomskom monopolu, ali je istovremeno bio šokiran sovjetskom eksplozijom. On se teško mogao pomiriti da su Rusi ovladali atomskom tajnom. Pritisnut snažnim frustracijama, predsednik Truman je tražio od američkih uglednih naučnika da potpišu izjavu o tome da su oni uvereni da su Sovjeti stvarno izvršili atomsku eksploziju. Iako je to bila očigledna činjenica, Truman se sa tim nije mirio i izjavljivao je da on u takvu mogućnost ne veruje. Dakle, njega ni najistaknutiji američki atomski fizičari nisu mogli otrezniti od zabluda da Rusi nisu sposobni za takva ostvarenja. To američko potcenjivanje rivala skupo će koštati Trumana koji je s podozrenjem gledao na rusku volju, nauku, tehniku i materijalne resurse.
Stručnjaci na dar
Kada je Verner fon Braun 1945. sa svojim celokupnim raketnim timom stigao u Ameriku, ubrzo je postao “alfa i omega” njihove raketne tehnike. Kasnije će postati i prva zvezda američkog svemirskog programa. U svakom slučaju, ovaj čovek je mnogo zaslužan za razvoj raketne tehnike u Americi koja je na dar dobila i najveće atomske fizičare i najveće stručnjake iz raketne tehnike. Sve zahvaljujući Hitlerovoj suludoj ideji da protera sve “mozgove” koji nisu čisti Nemci.
Nekom rat, nekom brat
Sovjetima nije bilo lako: posle velikog tereta kojeg su podneli tokom Drugog svetskog rata kada su izgubili svoje najbolje ljudske i materijalne potencijale, sada su morali u “rat” sa zemljom na čijoj teritoriji nije ispaljen nijedan metak i koja je upravo u tom periodu na dar dobila najbolje svetske naučnike koji su proterani iz Nemačke i Italije.
