Prošlo je mesec dana rata u Ukrajini koji se nije proširio na okolne zemlje, dok Rusija postepeno upotrebljava sve teže oružje. Vašington je proširio spisak optužbi na račun Moskve mogućnošću da upotrebi hemijsko, pa čak i nuklearno naoružanje.
U Vašingtonu polaze od pretpostavke da bi u slučaju krize na frontu Rusija primenila taktičke nuklearne projektile male snage od jednog do nekoliko kilotona (na Hirošimu je bačeno 20 kilotona), radi uništenja ukrajinskih jedinica u prečniku od više kilometara. Republikanski senator Mark Rubio prokomentarisao je da bi takav napad mogao da primora članice NATO, uključujući SAD, da se pozovu na kolektivnu odbranu u skladu s članom 5 Severnoatlantskog sporazuma.
Upozorenje Lavrova
– Adekvatan odgovor Rusiji neophodan je ako se radijacija proširi u Poljsku ili druge zemlje NATO. Naime, to bi bilo dovoljno da Poljska izjavi da je napadnuta i pozove se na član 5 – rekao je Rubio.
Zanimljivo je da je Rubio pomenuo Poljsku, iako se sa Ukrajinom graniči još šest članica NATO. Naime, nekoliko sati pre njega istupio je poljski vicepremijer Jaroslav Kačinjski s predlogom da NATO uvede “mirovne trupe” u Ukrajinu. Varšavi je za samostalno uvođenje trupa u Ukrajinu potrebna saglasnost SAD, makar verbalna, pošto se u tom slučaju slučaju na Poljsku ne bi odnosio famozni član 5 i ostale članice NATO ne bi imale obavezu da uđu u sukob.
Pošto se sve dešavalo uoči dolaska američkog predsednika Džozefa Bajdena na samit NATO u Briselu, reagovao je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov s ozbiljnom i odlučnom pretnjom.
– Ako NATO mirovne trupe uđu u Ukrajinu neizbežan je sukob s ruskom vojskom – rekao je Lavrov.
Bratska okupacija
Njegova pretnja svakako će biti primljena s pažnjom, pošto je Rusija već upotrebila hiperzvučne rakete protiv koje Zapad nema odbranu od njih. Takođe, raketnim udarima uništavaju se sve baze na kojima se okupljaju najamnici i instruktori sa zapada, pri čemu Moskvu ne interesuje da li imaju američki, britanski ili drugi pasoš.
Poljski avanturizam ruski analitičari i penzionisani generali posmatraju vrlo ozbiljno. Oni ukazuju na pokrete i koncentraciju poljskih trupa duž granice s Ukrajinom i upozoravaju da bi u kasnijoj fazi sukoba Varšava bila u iskušenju da pokuša da povrati teritorije koje je izgubila u Drugom svetskom ratu. Po tom scenariju, poljske “mirovne snage” ušle bi na tu teritoriju radi pomoći bratskom ukrajinskom narodu i ostale zauvek. U međuvremenu, stižu neproverene vesti da se u ruskoj ambasadi u Varšavi uništavaju dokumenta, dok je zvanično oko 40 diplomata proterano.
Mađarska neće sukob
Poljska pretenduje da “zaštiti” pet ukrajinskih oblasti kojih se odrekla 1945. godine s ukupno 7,1 miliona stanovnika. U tom slučaju, ostale bi odsečene od ostatka Ukrajine dve oblasti sa 2,2 miliona stanovnika duž mađarske i rumunske granice. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto požurio je da najavi veto svoje zemlje na uvođenje “mirovnih snaga”, dok se Bukurešt nije izjasnio.
Do poslednjeg tenka
Ukrajina je ušla u rat kao ozbiljna vojna sila u koju je od 2014. godine uloženo do 80 milijardi dolara samo iz budžeta, ne računajući zapadnu pomoć.
Procene broja borbenih sredstava ukrajinske vojske prvog dana rata mnogo su se razlikovale i besmisleno ih je navoditi. Glavni problem Ukrajine jeste što je reč o remontovanim sovjetskim tenkovima, avionima i ostalom koji su decenijama stajali u kasarnskim dvorištima. Ruska vojska prvih dana zauzela je 30 do 40 odsto ukrajinske teritorije i nametnula rat iscrpljivanjem u kome je sistematično uništavala skladišta, vojne fabrike i remontne zavode, pa Kijev nema čime da nadoknadi materijalne gubitke. Tim pre što je količina takvih sredstava zaostalih u nekim članicama NATO iz bivšeg Istočnog bloka zanemarljiva s obzirom na to da su prošle tri decenije.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije (MORF) svakodnevno objavljuje podatke o uništenoj ukrajinskoj tehnici koje dokumentuje video-snimcima. Reč je o značajnim ukrajinskim gubicima koji se svode na primer na 1.587 tenkova i drugih oklopnih vozila ili 184 aviona i helikoptera od 250 kolika je bila najveća procena uoči rata. Takođe, vidljivo je da je ukrajinska protivvazdušna odbrana neutralisana u dovoljnoj meri da ruski avioni i helikopteri gotovo neometano dejstvuju na malim visinama.
Za to vreme, Rusija nastavlja da popunjava materijalne gubitke iz skladišta i fabrika. Tako su prikazani video-prilozi u kome tenkovi silaze s fabričke trake i kako brodovi iskrcavaju oklopna vozila bliže frontu, u zauzetoj luci Berđansk.
Sve ovo, kažu vojni eksperti u Moskvi, odraziće se u narednoj fazi rata koja se očekuje nakon kapitulacije ili uništenja okruženih i duboko ukopanih i zabetoniranih ukrajinskih snaga u Marijupolju i na Donbasu, a to je bila najbolje obučena i opremljena trećina snaga kijevskog režima. Podaci o gubicima u živoj sili su nepoznati, ako se izuzmu propagandna preuveličavanja iz Kijeva o ubijenim ruskim divizijama. Međutim, ukrajinski gubici su povremeno kritičnih razmera. Tako je opozicioni prvak Anatolij Šarij objavio iz svojih izvora da je u bazi 79. brigade u Nikolajevu u ruskom raketnom udaru ubijeno 294 vojnika.
Uskoro novi udar
Iza ruskih snaga tek se uspostavlja vojno-civilna administracija, posle čega francusko ministarstvo spoljnih poslova očekuje drugi masovni i duboki udar verovatno na milionski Dnjepropetrovsk.
Pritom, vojni eksperti procenjuju da Rusi neće zauzimati na juriš već opkoljene gradove ako ne predstavljaju nezaobilazne raskrsnice kao što je to Marijupolj preko koga se Rusija kopneno spaja s Krimom. Zauzeto je već 70 odsto grada, a glavni cilj je i uništenje neonacističkog puka Azov.
Poginula 902 civila
Prema podacima UN, u Ukrajini su do sada poginula 902 civila. Poređenja radi, u prvom mesecu američkog rata u Iraku ubijeno je 3.986 civila.
Propast Rusije vodi u kraj sveta
Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev (2008-2012) kazao je da bi Zapad mogao da sklizne u nesigurnu nuklearnu budućnost ukoliko Vašington nastavi sa dugoročnom zaverom da uništi njegovu zemlju.
– SAD su se zaverile da unište Rusiju kao deo primitivne igre još od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. To znači da Rusija mora biti ponižena, ograničena, razbijena, podeljena i uništena – kazao je Medvedev i poručio da Kremlj nikada neće dozvoliti destrukciju Rusije
Međutim, on je upozorio da kada bi Vašington uspeo u svojim namerama svet bi mogao da se suoči sa krizom koja bi se okončala “velikom nuklearnom eksplozijom”.
– Rusija ima više nuklearnih bojevih glava od svih ostalih zemalja. Uništenje najveće svetske zemlje po površini moglo bi da dovede do nestabilne vlasti u Moskvi sa maksimalnim brojem nuklearnog naoružanja uperenog u mete u SAD i Evropi. A i da se Rusija raspadne, dobili bi nekoliko nuklearnih zemalja širom Evroazije koje bi predvodili ludaci, fanatici i radikali – upozorio je Medvedev.
