Četvrtina pacijenata sa srčanim udarom ima atipične simptome i manja je verovatnoća da će dobiti hitnu pomoć, otkriva dansko istraživanje.
Atipični simptomi srčanog udara uključuju probleme sa disanjem, ekstremnu iscrpljenost i bolove u stomaku, piše US News.
– Atipični simptomi bili su najčešći među starijim ljudima, posebno ženama – rekla je autorka studije Amalija Likemark Moler, iz “Nordsjællands Hospital” u Danskoj i dodala da:
– Ovo ukazuje da pacijenti nisu bili svesni da njihovi simptomi zahtevaju hitnu intervenciju.
Za potrebe studije analizirani su i podaci o pozivima upućenim hitnoj službi u Danskoj, povezani za probleme sa srcem, u periodu od 2014. do 2018. godine. Od 7.222 poziva, nakon kojih je u roku od tri dana dijagnostikovan i infarkt, bol u grudima je zabležen kao primarni simptom, u 72 odsto slučajeva.
Atipični simptomi
Oko 24 odsto pacijenta prijavilo je i atipične simptome, a većinom su bili povezani sa problemima sa disanjem.
Bol u grudima najčešće se javljala kod muškaraca koji su zvali hitnu službu, a bili su stari od 30 do 59 godina, dok se retko javljao kod žena starijih od 79 godina. Atipični simptomi se najčešće javljaju kod starijih pacijenta, posebno žena.
Oko 76 odsto osoba koje su imale simptom bol u grudima poslata su kola hitne pomoći, u poređenju sa onima koji su imali atipične simptome, kada je hitna pomoć poslata u samo 17 odsto slučajeva.
Razlike u procentu smrtnog ishoda
Prema statistici, pet odsto pacijenata koji se javljaju sa simptomom bola u grudima umre u roku od 30 dana, od trenutka kada su zatražili hitnu pomoć, kao i tri odsto onih koji su zvali otvorene linije medicinske pomoći za konsultacije. Te brojke su porasle na 23 odsto za pozive hitne pomoći, i 15 odsto za one koji su zvali liniju za konsultacije.
Nakon pregleda svih varijabla poput pola, uzrasata, prošlog infarkta, hronične opstruktivne bolesti pluća, naučnici su izračunali da je smrtni ishod za 30 dana iznosio 4.3 odsto za pacijente koji su osetili bol u grudima i 15,6 odsto za one koji su imali atipične simptome.
Došlo se tako do saznanja da osobe koje imaju bol u grudima kao simptom imaju tri puta veće šanse da će do njih doći vozilo hitne pomoći za razliku od onih koji imaju druge simptome.
– Osobe sa atipičnim simptomima će češće pozvati liniju za konsultacije, što otkriva i da su njihovi simptomi blaži, ili oni samo nisu svesni koliko su ozbiljni – dodala Moler. Blagi simptomi se mogu interpretirati kao bezopasni.
Kod kojih simptoma je potreban poseban oprez?
Bol u grudima se najčešće navodi kao prvi simptom infarkta, ali prema stručnjacima, mogu da se jave i simptomi koji uključuju samo osećaj neprijatnosti u središnjem delu grudnog koša, neprijatan osećaj u gornjem delu tela, u rukama i vilici, poteškoće sa disanjem, vrtoglavica, mučnina i znojenje.
– U mnogim slučajevima kada se javljaju ovi atipični simptomi, lekar hitne službe može da razazna o čemu se radi, pa je najpametnije, ako sumnjate na infarkt da se odmah obratite lekaru radi hitnog pregleda. To bi moglo u velikoj meri da utiče na vaše šanse da preživite – dodala je dr Kristin Hjuz, iz hitne službe u Čikagu.
