EU ulazi u novu godinu zabrinuta zbog zakazivanja parlamentarnih izbora u Grčkoj za kraj januara na kojima će verovatno pobediti "neposlušna" levičarska partija Siriza i njen lider Aleksis Cipras. Ukoliko Cipras postane premijer države takozvana trojka (EU, MMF i Evropska centralna banka) on će, skoro izvesno tražiti da se ponovo ispregovaraju uslovi za prihvatanje plana takozvane pomoći EU i MMF Grčkoj.
Grčka je staru godinu završila bez deficita u državnoj kasi – bilo je čak i viška. "Trojka" je, uprkos tome, u svojoj godišnjoj dijagnozi konstatovala da "sve reforme nisu sprovedene" i naložila nastavak "stezanja kaiša". Time je izgleda dosegnuta granica izdržljivosti Grka i njihovog razumevanja za finansijsku politiku EU i MMF.
Naime, ono što se naziva pomoć Grčkoj zapravo su novi krediti kako bi se otplatile kamate starih kredita. Politika EU i MMF jedino je vodila računa o interesima poverilaca. U grčku ekonomiju i proizvodnju ništa nije uloženo kako bi se pokrenuo privredni točak. Iako je državni deficit sveden na nulu, dugovi su zato porasli, nezaposlenost je dostigla skoro 27 odsto. Sav novac od takozvane pomoći trošen je za plaćanje kamata za kredite za stare kamate.
To najbolje ilustruju na prvi pogled šokantne statistike. Deficit je u grčkoj državnoj kasi iznosio 15 odsto ukupnog državnog proizvoda, da bi 2014 bio sveden na idealnih 1,6 odsto. Grčki dug je međutim porastao. Dok je 2009. godine iznosio 90 odsto od BDP, danas iznosi 160 odsto. To znači da je dug koji je iznosio 127 milijardi za poslednjih pet godina, uprkos evropskim "terapijama", porastao na 196 milijardi evra.
Većina Grka veruje da "trojka" brine jedino o interesu poverilaca i da na vlast treba da dođe neko ko će odbiti takva pravila igre.
– Grčka je staru godinu završila izgubivši sve iluzije – kaže Olimpija Cipira, dopisnica grčke nacionalne agencije Atena iz Pariza. Po njoj pobeda Sirize i izbor Ciprasa za predsednika značili bi otvaranje perioda nezivesnosti u odnosima za EU i teško da bilo ko može unpred nešto preciznije da predvidi.
Formalno komesar za ekonomiju Pjer Moskovisi pozdravio je "demokratsko rešenje" u Grčkoj. Iza političkih fraza međutim krije se briga Brisela zbog toga Grčka nije pre izbora zaključila novi plan o finansijskoj pomoći u visini od 130 milijardi evra. Pobeda Sirize koja se suprotstavlja politici "stezanja kaiša" mogla bi da uplaši investotore i izazove lančanu reakciju na berzama.
Izbori bi 25 januara izbori mogli da poremete planove oko dodele novih kredita Grčkoj koje EU naziva "pomoć" iako je reč o pomoći s kamatama.
Zaribale reforme
Da podsetimo, u okviru prvog plana pomoći za period između 2010. i 2012. godine, Grčka je dobila 110 milijardi. Drugi plan pomoći pokrivao je period od 2012. do 2014, a novac je uplaćivan prostepeno tek kada bi se "trojka" uverila da su sprovedene dogovorene strukturalne reforme. Poslednja rata od 1,8 milijardi evra nije upalćena Grčkoj jer je ustanovljeno da sve reforme nisu sprovedene zbog neslaganja stranaka oko projekta budžeta za 2015. godinu.
