Jorgovanka Tabaković imala je prošle nedelje bliski susret s provalnikom u sobi hotela Maestral u Miločeru. Nezvani gost je uperio pištolj u guvernerku NBS i zapretio joj da ne sme da zove policiju sve dok ne pobegne.
– Nije uzeo ni nakit sa stola, ni telefone, ni ajped, ni pasoš, ni novčanik iz torbe… Ništa, samo mali, neupadljivi neseser, koji je bio na dnu torbe sa lekovima za srce. Nije nepoznato da sam ozbiljan srčani bolesnik, ali i da je svako za doručkom mogao da vidi kako pijem lekove upravo iz tog nesesera… Možda su hteli da egzekucija liči na prirodnu smrt. Infarktom od stresa ili zamenjenim lekovima. Ne znam. Možda – posumnjala je guvernerka. Jorgovanka Tabaković je rođena 21. marta 1960. u Vučitrnu, na Kosovu i Metohiji, gde je provela i detinjstvo. Tamo su, kako kaže, zatrti grobovi njenih Miškovića, oca, strica, brata od strica, dede, bake.
Sa samo pet godina, sa bratom koji je upisao treći razred i sestrom prvakom, Jorgovanka je krenula u školu da ne bi ostajala sama u kući. Mada i bez knjiga, bila je toliko bolja od ostalih učenika da su je zvanično upisali na polugodištu.
– Moja sestra i ja smo, iako je ona dve godine starija, od prvog razreda osnovne, kao bliznakinje, do četvrtog gimnazije sa istim knjigama, u jednoj klupi, završile školu. S tim što sam ja u ono vreme završila i prirodno-matematički i jezički smer, a obožavala sam književnost. Radila sam dva diplomska rada, iako sam bila oslobođena, jer sam imala sve petice, ali sam iz matematike radila rad iz kombinatorike, a iz književnosti nisam mogla da odolim svojoj velikoj ljubavi, Ivi Andriću.
Kao đak generacije dogurala je do magistra ekonomskih nauka. U njenoj porodici, kaže, nikad nije bilo svađe. Majka je bila domaćica, a otac komercijalni referent u Zavodu za zapošljavanje. Otac ju je učio da radi dobro i da će joj se dobro vratiti. U 17. godini je upisala fakultet, na drugoj godini Ekonomskog fakulteta udala se za kolegu Dragana Tabakovića, a na trećoj su već dobili ćerku Ivanu. Sreću bračnog para Tabaković upotpunilo je rođenje još dvoje dece, ćerke Milene i sina Nikole. Diplomirala je sa 20 godina, a godinu dana kasnije počela je da radi u prištinskoj gimnaziji, jer za jednu Srpkinju, makar ona bila i najbolji student, kako kaže, nije bilo mesta u perspektivnim preduzećima.
Do 1999. godine živela je u Prištini, kada se preselila u Novi Sad. Uspeli su da izvuku samo dokumenta i nekoliko slika.
– Sećam se svog zavičaja, reke pored kuće, i topola na obali. I dan-danas kad čujem šum vetra kao da je onaj isti iz Vučitrna.
Jorgovanka se još 1992. učlanila u Srpsku radikalnu stranku, a bila je i ministar za privatizaciju u Vladi Mirka Marjanovića. Kada je u septembru 2008. godine Tomislav Nikolić odlučio da napusti SRS i osnuje Srpsku naprednu stranku, Jorgovanka se nijednog trenutka nije dvoumila na koju će stranu. Teško je prebolela smrt supruga Dragana, koji je umro krajem 2007. godine. Najstarija ćerka je grafički dizajner, na Akademiji umetnosti je dobila nagradu norveške vlade kao najbolji student, mlađa je završila stomatologiju, a sin je studirao pravo. Napustio ga je na četvrtoj godini i završio ekonomiju.
Slavni italijanski pisac Umberto Eko je otkriće za Jorgovanku, a pronašla ga je, prema sopstvenom priznanju, u novinskim kolumnama, koje su 90-ih izlazile u beogradskoj štampi. Za sebe kaže da je timski igrač, ali da obožava finansijsku nezavisnost. Voli da odmara u seoskom ambijentu ili u porodičnoj kući u Baru. Sebe opisuje kao skromnu ženu, koja nema na čemu da štedi, nema pomoćnicu koja joj sprema kuću. Kao devojka želela je da studira dizajn, a kreativnost troši na šivenje odeće za sebe i svoje kćerke. Od bivših stranačkih kolega Jorgovanka je dobila nadimak Roska, po liku iz popularne serije "Bela lađa". Krajem prošle godine preuzela je još jednu važnu ulogu u životu, kada je postala baka malog Vukana.
