Dušan Mirkulovski, vlasnik beogradske agencije Zidart, ističe da je povećanje cena nekretnina primetno i u regionu. Ovaj trend objašnjava poskupljenjem cena građevinskog materijala, ali i neuravnoteženim odnosom ponude i potražnje. Na to treba dodati, kaže i veliko interesovanje kupaca, a “tražnja diktira cenu”, pa se zato rast cena kvadrata beleži i u starogradnji, ali rastu i cene kuća, garaža i placeva, objašnjava za “Vesti”.
– Deficit je stanova u svim kategorijama. Ranije su se uglavnom najviše tražili mali stanovi, jer su bili relativno povoljniji ali danas nedostaju i veliki, a njih nema dovoljno – dodaje Mirkulovski.
Kako kaže, ljudi se uglavnom više opredeljuju i za kupovinu novih stanova, jer u one u starogradnji trebaju dodatno da investiraju i da ih renoviraju, a to nije mali trošak i iziskuje dodatno vreme. Naglašava da je lokacija ipak i dalje ključni faktor kada se kupuje nekretnina i tradicionalno među traženijima su centar, Novi Beograd, Zemun i Dorćol. Ukazuje da je trenutno prosečna cena stanova na Novom Beogradu u starogradnji je oko 2.000, a u novogradnji oko 2.500 evra koliko košta i metar kvadratni na Vračaru u starogradnji, dok je u novogradnji u toj opštini kvadrat oko 3.500 evra. U Zemunu se, kako navodi stanovi prodaju u proseku za 1.700 u starogradnji do 2.800 evra u novogradnji. U Mirijevu se kreću u proseku od 1.300 do 1.650 evra, a isto toliko i u Rakovici, dok su cene kvadrata na Čukarici u proseku oko 1.600 i 2.250 evra, u starogradnji, odnosno novogradnji.
Podaci agencije Zidart pokazuju i da je u Pančevu kvadrat stanova u starogradnji oko 1.000 evra, a u novogradnji oko 1.300, dok se stanovi u Rumi i Kragujevcu prodaju po ceni od 650 do 1.700 evra po kvadratu, a u Nišu od 800 do 2.400 evra. Cena kvadrata u Novom Sadu je u proseku 1.650, a u novogradnji 1.860 evra. Mirkulovski posebno ističe da je veliki broj ljudi sa ruskog govornog područja koji su poslednjih meseci došli u našu zemlju, doveo do novog trenda u Srbiji, a to je da je porasla tražnja za zakupom stanova većih kvadratura.
– Doskoro je zakup velikih stanova kod nas bio upitan i ne tako čest. Oni su teško mogli da se izdaju, ne zbog cene najma, već zbog visokih mesečnih režijskih troškova. Trenutno je situacija skroz drugačija i strani državljani koji dolaze u našu zemlju traže baš upravo te veće stanove – kaže on.
Reč je o stanovima većim od 70 kvadrata i, kako kaže naš sagovornik, oni se iznajmljuju po ceni počev od 1.000 evra do 2.500 evra u Beogradu na vodi. Zakup kuće na Dedinju košta i do 3.000 evra mesečno, a kuća od 650 kvadrata luksuzno opremljena sa sedam parking mesta na na Vračaru izdaje se za čitavih 10.000 evra mesečno.
Zakonski okvir
Na pitanje da li zakon dozvoljava stranim državljanima da kupuju nekretnine u Srbiju, Mirkulovski objašnjava:
– To je moguće samo sa zemljama koje imaju reciprocitet sa Srbijom, odnosno da naši državljani takođe u toj zemlji odakle strano lice dolazi mogu posedovati nekretninu, a pravna lica moraju da imaju registrovanu delatnost ovde, da imaju poslovni račun i da se na njih odnose isti poreski propisi kao za domaća pravna lica. Sa Rusijom i Ukrajinom postoji uzajamnost.
