Ulaganje u nekretnine i investicije su najbezbednije investicije, smatra poznati agrarni analitičar Branislav Gulan.
– To je najsigurniji način čuvanja novca. Stan možete rentirati ukoliko ga ne koristite, a zemljište takođe možete dati u “arendu” odnosno zakup – kazao je on za “Vesti”.
Gulan dodaje da cena zemljišta sigurno neće padati u narednom periodu i naglašava da se trenutno u Vojvodini hektar zemljišta u prvoj zoni, odnosno blizu puta ne može naći ispod 15.000 evra.
– U Vojvodini je najkvalitetnije zemljište i ne čudi što su pojedine oranice prodate za veliki novac. Cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. rastu i tada je hektar koštao oko 200 evra, da bi 2008. dostigao oko 5.000 evra, a evo vidite dokle te brojke sada dosežu – kazao je ovaj agroanalitičar koji je i član Nacionalnog tima za preporod sela.
Gulan je istakao da je to i svetski trend, jer se na ovakvom zemljištu proizvodi hrana, a ona je osnovni izvor života.
– Oranice će se sve više tražiti i biće sve skuplje. Dakle, ko ima njivu, ima i bogatstvo. Njiva najsigurnije danas može da čuva novac. Svakako, najbolje je pare uložiti u neki biznis, a ko nema smisla za to, uvek mu ostaju nekretnine, pogotovo poljoprivredno ili građevinsko zemljište na kome mogu jednog dana da ukrupne svoj kapital, a ne da pare drže u slamarici ili u trezoru – naveo je on.
Prema njegovim rečima, Srbija ukupno ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 4,1 milion hektara obradivog, a samo se 3.476.000 hektara obrađuje i na kome se nešto proizvodi. On navodi i da je prosečan posed u Srbiji oko 6,6 hektara, a da je oko 217.000 poljoprivrednika vlasnici poseda do dva hektara. Njive u Srbiji, kako objašnjava, obrađuju ljudi stari u proseku 62 godine.
– Suština je i da nema mnogo zemlje na tržištu, posebno kad govorimo o velikim parcelama. U jednom momentu na cenu je uticala restitucija – kako se koja zemlja vrati, obično se odmah pojavi i na tržištu jer ti naslednici koji su je dobili nazad uglavnom se ne bave zemljoradnjom – dodaje.
Gulan podseća da je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji između četiri i pet milijardi dolara godišnje, ili po hektaru samo 1.000 dolara.
– To je veoma malo jer je na primer u Holandiji ta vrednost 24.000 dolara po hektaru, a u Danskoj 17.000 dolara. Naši poljoprivrednici zato nikako ne mogu da budu konkurentni – zaključio je Gulan navodeći i podatak da jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi hrane za 15, a u Nemačkoj za 152 stanovnika.
Ar na Goliji 5.000 evra
Potražnja za placevima u planinskim mestima usled pandemije korona virusa višestruko je porasla, pa su tako i cene skočile. Nekada se ar placa na Goliji prodavao za 500, a danas za 5.000 evra.
– Cene placeva su svakako porasle u poslednjih par godina zbog velike potražnje, a u ovom trenutku veliki broj placeva je rasprodat. Ono što je problem u ovom trenutku jeste slaba ponuda na planini Goliji, ali svakako se čeka početak izgradnje prvih ski-staza koje se već dugo najavljuju, ali se još uvek ništa ne dešava – rekao je za Milanko Bošković, vlasnik agencija za prodaju nekretnina.
Prema njegovim rečima, kupci placeva su najčešće iz Beograda i Vojvodine. On ističe i da je cena nekretnina u samoj Ivanjici skočila za oko 30 odsto.
Svetska top-lista
Podaci jedne od vodećih globalnih konsultantskih kuća za nekretnine Knight Franks kraja prošle godine pokazuju da je na prvom mestu najskupljih gradova kad je reč o nekretninama Monako gde se za milion dolara može kupiti samo 15 kvadrata, sledi Hongkong sa 21 metar kvadratnih, dok je na trećoj poziciji London sa 31 kvadrata. Za milion dolara u Njujorku postajete vlasnik 33 kvadrata, u Singapuru 35, Ženevi 37, a u Sidneju 41. U Šangaju, Parizu i Los Anđelesu možete kupiti 42 stambena kvadrata, dok u Pekingu postajete vlasnik nekretnine od 56 kvadrata, u Tokiju od 64, Berlinu od 73, Majamiju od 77 i Melburnu od 84 metra kvadratnih. Nekretnine veće od 100 kvadrata za milion dolara mogu se kupiti u Madridu, Mumbaju i Dubaiju (106, 108 i 137 kvadrata).
Subvencije za majke
Majke dece rođene od 1. januara ove godine i kasnije, ukoliko su državljani Srbije i imaju u Srbiji prebivalište od države, mogu da računaju na subvencije od 20 do 50 odsto za kupovinu prve kuće ili stana, a maksimalno do 20.000 evra. Za ostvarivanje ovog prava moguće je prijaviti se do detetovog prvog rođendana. Država je za ove subvencije namenila ukupno 10 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra.
