Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi, tako su nas nekada učili, ali danas slobodno možemo da kažemo da ovi stihovi pesme čika Jove Zmaja realnije zvuče ako se parafraziraju: “Gde god nađeš zgodno mesto, ti zgradu podigni.”
Da je to stvarno tako, potvrđuje podatak da se broj izdatih dozvola za gradnju stanova stalno povećava. Međutim i tražnja ne manjka, pa više ne važi pravilo da što je nečeg više niža mu je cena. Kvadrat nekretnina koje se prodaju dostigao je čak 10.000 evra, koliko i ar zemlje za koji je donedavno trebalo izdvojiti oko 200 evra. Potražnja je velika, ne samo za stambenim jedinicama već i za garažama, i parking mestima, jer je bar po jedan četvorotočkaš postao neizostavni član svakog domaćinstva. Ništa manje traženi nisu ni placevi i vikendice u blizini velikih gradskih centara, ali i na planinama i ostalim turističkim mestima. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u Srbiji su u prvom kvartalu ove godine najtraženije bile nepokretnosti u Beogradu gde je zabeležena i najviša cena po kvadratu od čak 9.115 evra za stan u Beogradu na vodi. Podaci pokazuju da je promet na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom tromesečju 2022. bio 1,6 milijardi evra i za 23,1 odsto je bio veći nego u istom periodu prošle godine, koja je do sada bila rekordna po prometu nekretnina u našoj zemlji. Samo u Beogradu je u prvom tromesečju količina novca investiranog u nekretnine dostigla čak 807,9 miliona evra, što je rast od 21,2 procenta u odnosu na isti period lane.
Stanovi se, kako pokazuju podaci RGZ, najčešće plaćaju iz kredita čiji je udeo u prvom kvartalu ove godine bio ukupno 28 odsto, a na ovaj način se najviše kupovalo u Nišu (40 odsto), Novom Sadu (33 odsto), Beogradu (31 odsto) i Kragujevcu (25 odsto). Međutim, čak i da imate dovoljno novca sa ili bez kredita, neće vam biti lak zadatak da nađete odgovarajući stambeni prostor. Sve što iole ima “normalnu” cenu, proda se brzo. Nove vlasnike odmah nađu stanovi manje kvadrature, kao i oni veći, sa garažnim mestom, a njih ima uglavnom u novogradnji.
Kako kažu vlasnici agencija koje se bave prometom nekretnina, ljudi se poslednjih godina sve više okreću kupovini kvadrata, ne zbog potrebe, već iz razloga što su procenili da im je to najbolje ulaganje, što je tržište u prethodnom periodu i potvrdilo. Takvi stanovi se uglavnom kupuju za keš i uglavnom se radi o novogradnji. Oni koji se odluče da u ovo investiciono ulaganje uđu kroz kredit opredeljuju se za stanove manje kvadrature, jer se lakše rentiraju, a renta može da im pokrije ratu zaduženja kod banaka. Sve ovo ne samo da je povećalo potražnju, već je uticalo i da se ljudi koji kupuju nekretninu kako bi rešili svoje pitanje stanovanja, više okrenu starogradnji jer su ti kvadrati malo jeftiniji.
Jagma i za njivama
I cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji rastu. Prema podacima RGZ, u Vojvodini je, u proseku, u prva tri meseca ove godine, hektar njive koštao 9.414 evra. Najveća prosečna cena zabeležena je na području Južnobačkog okruga, gde je hektar zemljišta koštao 12.150 evra, a maksimalno je bio 31.000 evra. Cena njiva u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji u proseku iznosi 4.050 evra po hektaru, a u beogradskom regionu 4.800 evra. Najveći rast cene poljoprivrednog zemljišta, prema podacima RGZ, u odnosu na prvi kvartal 2021, zabeležen je u Sremskom okrugu, gde je prosečna cena hektara 10.450 evra, a bila je 8.500 evra, dok je u Južnobačkom okrugu, sa prošlogodišnjih 10.800 evra, hektar poskupeo na 12.150 evra.
Ko su kupci
U agencijama za promet nekretnina navode da bračni parovi između 30 i 40 godina sa jednim detetom su najčešće kupci stanova u Beogradu na kredit i u oko 70 odsto slučajeva jedan od partnera je zaposlen u državnoj službi, a drugi u privatnom sektoru. Njihova kreditna zaduženja idu od 70.000 do 150.000 evra, a rokovi otplate su od 25 do 30 godina. Gotovinom plaćaju uglavnom stariji koji su prodali svoj veći stan radi kupovine dva manja, od kojih je jedan namenjen mladim članovima porodice. Stanove najviše kupuju ekonomisti, IT stručnjaci, zaposleni u bankarskom sektoru, a dosta kupaca ima i iz medicinske struke – farmaceuta, medicinara, doktora, kao i zaposlenih u državnoj upravi i na fakultetima.
