Vladika Artemije je kazao i da je njegova dosledna i uporna borba za narod na Kosovu i Metohiji i za KiM u Srbiji, smetala režimu Slobodana Miloševića, ali i
sadašnjem režimu Borisa Tadića i međunarodnoj zajednici.
Njegov, kako je rekao, jasan i odlučan stav prema ekumenizmu, papizmu i globalizmu, smetao je i smeta pojedincima u SPC, kojima su ti ciljevi bliski i na čijem stvaranju rade. Vladika Artemije poručio je i da ga „gonitelji njegovi mogu lišiti episkopskog trona, čak i episkopskog čina, proglasiti bolesnim, senilnim, čak i ludim, ali ga ne mogu naterati u zagrljaj pape rimskoga, ni u naručje ekumenista evropskih".
Dnevni list "Pravda" u celosti je preneo pismo vladike Artemija od 7. februara 2010. godine.
Optužbe vladika
Optužuju me nedokazano i nedokazivo, da stvaram raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (Ep. Grigorije), za organizovanje atentata na svoga sekretara (Ep. Atanasije Jeftić), za finansijske zloupotrebe (Mitr. Jovan i dr), za nepoštovanje Svetog arhijerejskog sabora i Sinoda (Mitr. Amfilohije, Nj. Sv. Patrijarh Irinej), za…
A ja sam samo želeo i želim poštovanje kanonskih principa, Ustava SPC, kanonskih ovlašćenja episkopa i nepovredivost njegovih prava, koja mi ugrožavaju već pet godina. Želeo sam odgovore na neka pitanja, nedoumice, nejasnoće…
Umesto toga, dobijao sam samo odluke, direktive, dekrete, naredbe, koje su direktno narušavale kako kanonski poredak Crkve pravoslavne, tako i prava Nas, kao eparhijskog Arhijereja.
U čemu je problem? U tome što se deset i više godina dosledno i uporno borim za svoj narod na Kosovu i Metohiji i za Kosovo i Metohiju u Srbiji. Takav stav i angažovanje smetao je režimu Slobodana Miloševića, sadašnjem režimu Borisa Tadića, i posebno međunarodnoj zajednici u ostvarenju ideje stvaranja tzv. Nezavisnog Kosova kao druge albanske države na Balkanu.
Nečasni ciljevi
I još: Moj jasan i odlučan stav prema ekumenizmu, papizmu i globalizmu, prema novatorima u praksi i u teologiji (Midić), smetao je i smeta pojedincima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kojima su ti principi i ciljevi bliski i na čijem stvaranju rade.
Tako udruženi svi kojima na bilo koji način smetam u ostvarenju njihovih nečasnih ciljeva, složno jurišaju na mene spremni da me uklone sa mesta na kome sam, ili – da me fizički unište.
Znam, svi moji prethodnici na tronu Eparhije raško-prizrenske, kao i ceo srpski narod na Kosovu i Metohiji, vekovima su stradali i stradaju po dopuštenju Božjem. Nije čudo što i ja delim njihovu sudbinu.
Gonitelji moji mogu me lišiti Episkopskog trona, čak i Episkopskog čina, mogu me proglasiti bolesnim, senilnim, čak i ludim (kao što je to već učinio Sava J), mogu učiniti i mnoga druga bezakonja koja nisam u stanju ni da zamislim. Sve ću podneti, s pomoću Boga.
Ipak, ne mogu me naterati da stvaram raskol i cepam svetosavski hiton Srpske pravoslavne crkve, ne mogu me naterati u zagrljaj pape rimskoga, ni u naručje ekumenista evropskih, jer ja od svojih stavova nemam nameru odstupati.
Stoga, vapajna molitva: "Neka bude milost Božja na nama, kao što se uzdasmo u Njega". Amin.