Naši “Francuzi” s oduševljenjem su primili vest o imenovanju njihovog Srbina, humanitarca Arnoa Gujona za v. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Posvećeni Arno je misiju započeo u petak, na svoj 35. rođendan, koji je dočekao na radnom mestu.
Na društvenim mrežama su pljuštali samo komplimenti: “Bravo, veliki čoveče, zasluženo, superčovek i prijatelj, sve pohvale, divno, prava ljudina, boljeg nema…”
Arnoov životni put tekao je preko humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo, čija je baza Francuska, gde su donatori, pa je on prirodno u bliskim kontaktima sa srpskom dijasporom u Francuskoj. Pre oko godinu dana, kad je pozvan da u Parizu bude gost Saveza Srba Francuske i da u Kulturnom centru Srbije održi veče na temu našeg jezika, Arno je doživeo duge ovacije kao niko pre njega.
Naši zemljaci u Francuskoj o njemu govore samo kao o “našem Gujonu”, a vođa dijaspore u toj zemlji Đuro Ćetković proslavio je postavljanje Arnoa na mesto za koje je uveren da mu pripada.
– Odmah sam mu poslao poruku, a uz čestitku bila je to i želja da odmah krenemo u akciju. Moja je ideja da pristupimo ujedinjavanju svih Saveza dijaspore Srba. Mi iz Francuske već sarađujemo sa Italijom i Slovenijom, a dobro bi bilo da Arno utiče na nas da se federalizujemo. Odnosno da zajedno i ujedinjeni budu Srbi iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i drugih zemalja, svi. Evropa je mali kontinent, a Srbija prolazi kroz teška vremena pandemije i treba joj naša pomoć .
Dobro se znamo
Predsednik srpskih dijasporaca u Francuskoj kaže da je Arno najbolje što je moglo da im se desi.
– On je čovek s terena, a nas u Francuskoj dobro poznaje, dolazio nam je na sastanke, na manifestacije. Cenimo i poznajemo njegov rad. Smiren je, zna da radi, zaista, pravi čovek na pravom mestu. Za sve nas je njegovo imenovanje bilo prijatno, mada neočekivano iznenađenje – kaže Mićo Ćetković.
Gujon je ukazao da pandemija predstavlja veliki problem za putovanja, a sledeće godine ide popis stanovništva u mnogim zemljama regiona koji je važan zbog očuvanja identiteta, kulture, jezika i za poboljšanje položaja Srba tamo. On je rekao da je potrebno pratiti i slučajeve diskriminacije.
Budimo ponosni
– Biti Srbin bilo gde u svetu, a pogotovo na Balkanu, gde smo konstitutivni narod, treba da bude za ponos. Ja sam ponosan da su moje ćerke Francuskinje, ali i Srpkinje. To treba da bude slučaj svugde, u Hrvatskoj i u Makedoniji i svim drugim zemljama – rekao je Gujon.
On je istakao da će mu iskustvo koje je stekao u nevladinim organizacijama biti od pomoći i istakao da ima dosta prostora da se poboljša odnos dijaspore sa maticom i da se povrati međusobno poverenje.
– Srbi u regionu i dijaspori imaju samo Srbiju i ona treba da bude uz njih. Čast mi je što sam imenovan da budem ta veza između Srba iz rasejanja i regiona sa maticom – kazao je Gujon.
Podrška iz Švajcarske
Nenad Milenković, predsednik Saveza Srpskog folklora u Švajcarskoj, uveren je da će Arno brzo okupiti tim koji dobro poznaje dijasporu i njena udruženja.
– Nastavak saradnje u kulturi moramo zajednički unaprediti i postaviti u sistem države. Naravno, imaće punu podršku nas koji smo to i do sada radili, kako na očuvanju tradicije i srpstva, tako i u svim humanitarnim akcijama – izjavio je Milenković
Saradnja u Nemačkoj
Siniša Đokić, zamenik predsednika saveza srpskih udruženja Nemačke i predsednik srpskog udruženja Srbija iz Novog Izenburga smatra da je Gujon ličnost s kojom će Savez, ali i sva druga udruženja u Nemačkoj koja nisu članovi krovne organizacije u budućnosti imati dobru saradnju kao što su i do sada imali sa Ministarstvom spoljnih poslova.
– Nadamo se da će svoje znanje iskoristiti i sa ove funkcije još više raditi na očuvanju srpske kulture i jezika, poboljšanju položaja naših udruženja iz dijaspore i Srba u regionu – rekao je Đokić.
Srpski je pesma
Svetlana Matić, predsednica bečkog udruženja “Vilhelmina Mina Karadžić”, ukazuje da je Arno častan čovek, srpski zet i veliki humanitarac, te da će biti iskreni borac za srpska pitanja u milionskom rasejanju.
– Ovim imenovanjem Srbija je pokazala da joj je stalo do svojih ljudi širom sveta. Želja nam je da Gujon prvo poseti Beč, kao najveći srpski grad u rasejanju – kaže Svetlana Matić.
A Gujon je već bio i Beču, i ne samo da se upoznao sa srpskom dijasporom, nego je imao i šta da joj poruči. U okviru tribine o unapređivanju kulture govora, u organizaciji SPKD Prosvjeta, ispričao je da ga često pitaju zašto je naučio srpski kad nije morao.
– Bez znanja srpskog niko vas u Srbiji ne gleda popreko, za razliku od Francuske gde smatramo sramotom ako neko živi duže u našoj zemlji, a ne zna jezik. Odlučio sam da učim srpski, koji je jedan od najtežih jezika, jer sam želeo da razumem narod, a ne samo mlade koji znaju engleski – rekao je Gujon.
On je istakao da ga posle svih godina učenja i dalje fascinira širina srpskog rečnika.
– Srpski je bogat i jezik pesnika. Svaku reč koju čujete od mene negde sam je zapisao, ponovio. Kada sam naučio srpski i otišao na Kosovo otvorio mi se čitav novi svet – ispričao je Gujon.
Čovek od reči i dela
Imenovanje Arnoa Gujona sa oduševljenjem je dočekano i u Humanitarnoj organizaciji “Majka devet Jugovića”, pri Eparhiji raško-prizrenskoj u Gračanici. Posebno imajući u vidu da Gujon godinama na razne načine pomaže i opstanak narodnih kuhinja na Kosmetu.
– Veoma smo srećni. On je divan, i čovek od reči i akcije, pa će se nesumnjivo snaći na novoj dužnosti. Naša dugogodišnja saradnja s njim je na zavidnom nivou. Mnogo je učinio za napredak Narodnih kuhinja i u pomaganju stradalnog naroda sa ovih prostora. Puno mu dugujemo. Čini velike stvari, mi mu želimo mnogo sreće i apsolutno verujemo da će svoju dužnost obavljati besprekorno, jer on je takav u svemu što radi, predan i odgovoran. Veliki uspeh u radu želimo našem dragom i velikom, pre svega prijatelju, a onda i darodavcu i dobročinitelju – kazala je Svetlana Stević, predsednik organizacije.
Arčibald Rajs našeg vremena
Postavljenje Arnoa Gujona na mesto v. d. direktora Uprave za dijasporu i Srbe u regionu zabeležilo je i nekoliko uglednih francuskih, britanskih i ruskih medija.
Kada je 2014. gostovao u redakciji “Vesti”, tek je bio na putu da postane najomiljeniji Francuz među Srbima, naš državljanin i Arčibald Rajs našeg vremena. A iza sebe je imao već desetogodišnji humanitarni rad u pomaganju kosovskih Srba.
Kad smo ga pitali da li je tačno da je pokušao da se kandiduje za predsednika Francuske, odmahnuo je rukom da ne pričamo o tome. A pokušao je da kao kandidat Identitaraca uđe u predsedničku trku 2012. ali nije uspeo da sakupi neophodne potpise francuskih gradonačelnika. Kako god gledali na ovaj biografski podatak, on potvrđuje koliko je Arno Gujon poseban – u znanju, sposobnostima i ambicijama.
Dolazeći iz patrijarhalne porodice, čiji su deda Žilber i otac Iv bili zadojeni istorijom, još u osnovnoj školi se suprotstavio tvrdnji profesora istorije da je NATO bombardovanje RTS-a bilo legitimno. Tada je zaradio grdnju, a nekoliko godina kasnije priznanje profesora da je bio u pravu.
Nesvakidašnji je i po tome što je sa svega 19 godina, sa dve godine starijim bratom Bertranom i još dvojicom drugova, krenuo na put dug 2.000 kilometara kako bi za pravoslavni Božić poklonima obradovali decu na Kosovu i Metohiji. Tako je krenulo i traje do danas.
Odbacio je posao u čuvenom Lorealu i život u Parizu i profesionalizovao humanitarnu organizaciju, fokusirajući se na pomoć kosovskim Srbima. A priznanja i odlikovanja su pristizala od SPC i Republike Srbije.
Diplomirao je na Visokoj politehničkoj školi u Grenoblu i oženio se Srpkinjom rođenom u Francuskoj. Upoznali su se u Zvorniku 2010, kada je Ivana bila u poseti rodbini, a Arno kratko vreme radio u firmi specijalizovanoj za otkup i prodaju puževa. Sudbina ih je spojila na starom mostu da bi se ispostavilo da oboje potiču iz francuskih gradova udaljenih svega oko 80 kilometara. On iz Grenobla, a ona iz Anesija. Arno i Ivana imaju ćerkice Milenu i Irenu. Sebe opisuje kao “Srbina francuskog porekla”, pa ne čudi što je u manastiru Dečani prešao u pravoslavlje.
Vodilja mu je, kaže, rečenica starice iz srpske enklave u južnoj pokrajini:”Ako od svojih usta ne odvajaš, drugome i ne daješ.”
Uključiti rasejanje u život matice
Delokrug Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, na čijem je čelu Gujon od 26. novembra, regulisan je zakonom iz 2014. godine.
Neki od zadataka su praćenje položaja državljana Srbije u inostranstvu i poboljšanje uslova za ostvarivanje njihovog biračkog prava. Kao zadaci se ističu i “pomoć u očuvanju i razvoju duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda izvan Srbije i poboljšanje veza iseljenika, državljana Srbije koji žive u inostranstvu i njihovih organizacija sa Srbijom”.
Uprava, takođe, ima posao i da pomogne “u procesu uključivanja iseljenika, osoba srpskog porekla ili poreklom iz Srbije i državljana koji žive u inostranstvu u politički, ekonomski i kulturni život matice”.
Uprava sprovodi konkurse o sufinansiranju projekata za dijasporu i region. Prethodnim konkursom je projektima “koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu” dodeljeno 46 miliona dinara (393.000 evra), dok je za iste projekte u dijaspori opredeljeno još toliko.
