U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul – 8. avgust)
Nastojanja imućnog i uglednog Grka Evangelisa Zapasa da obnovi Olimpijske igre, koje bi bile na četiri godine, ugašena su njegovom smrću. Preminuo je 1865, ali je ostavio ogromno bogatstvo. Pošto nije izrodio naslednike, namenio ga je za izgradnju sportskih objekata u Atini i održavanje takmičenja. Ostavštinom je rukovodio njegov rođak Konstadinos Zapas (1814-1892). On je stao na čelo sledećih OI 1870, ali ne na atinskoj agori. Na drvenim klupama na otkopanom i raščišćenom stadionu “Panatinaiko” moglo je da se smesti oko 30.000 ljudi, što je bio veliki broj za to vreme.
Zapejon u srcu Atine
Blagodareći Zapasovom novcu, organizacija je bila kudikamo bolja nego 11 godina ranije na prvoj nacionalnoj manifestaciji nalik na drevne igre. Jednoobrazno obučeni takmičari, u sandalama boje kože, polagali su zakletvu da će se pošteno boriti. Prethodno su im bile obezbeđene tromesečne pripreme. Igre su otvorene 1. novembra, ali su zbog lošeg vremena neka takmičenja počela tek dve nedelje kasnije. Pobednici su kao i 1859. dobijali novac. Nagrade im je delio kralj Đorđe I, koji je na presto seo 1863. Svečanost su pratile fanfare. Trojica prvoplasiranih su primali lovorov venac i maslinovu grančicu. Sudije su bili profesori Atinskog univerziteta. Svirana je olimpijska himna, posebno komponovana za tu priliku.
Vodi se da je sledeća Zapasova Olimpijada održana 1875, iako je počela već 1871. Njom je upravljao direktor Javne gimnazije Joanis Fokijanos, koji je u igre uključio samo studente. Iako je njegov trud bio besprekoran, tinjalo je nezadovoljstvo organizacijom. Konačno su ga slomile kritike, pa je odstupio s glavnog mesta. Za taj period najznačajnija pojedinost bila je početak izgradnje Zapejona, prvog novog objekta u istoriji modernog olimpizma. Grčki parlament je poklonio veliku državnu parcelu u srcu Atine, a novac je obezbeđen iz Zapasovog zaveštanja. Izgradnja je krenula 1874, kada su udareni temelji i zgradi austrijskog parlamenta u Beču. Obe građevine, gotovo bliznakinje, osmislio je danski arhitekta Teofil Edvard Hansen, predstavnik neoklasicizma koji je u arhitekturi nadahnut monumentalnošću drevne Grčke i starog Rima.
Zapejon je završen 1888, četiri godine posle austrijskog parlamenta. Na Prvim olimpijskim igrama 1896. u njemu su održana mačevalačka takmičenja.
Dobrotvor Averof
U potonjim godinama grčka vlada i čuvari Zapasovog legata sporili su se oko toga čije su Zapasove pare. Konačno, 1890, prestolonaslednik Konstadin, najstariji sin kralja Đorđa, potpisao je ukaz da će se olimpijske igre održavati svake četvrte godine počev od 1892, ali to osta pusto obećanje zbog nedostatka novca u državnoj kasi.
U to vreme, u poslednjoj dekadi XIX veka, Kuberten je u svojoj zemlji preduzimao odsudne korake za obnovu olimpijskih igara. Preko Aleksandra Merkatisa, bliskog prijatelja Konstadinosa Zapasa, nastojao je da ubedi grčku vladu da Zapasovu ostavštinu s državnim novcem uloži u prve igre modernog doba. Iako nije bio načisto s tim treba li istorijsko takmičenje poveriti Atini zbog rezervisanosti njenih vlasti, francuski baron, nadahnut vrednostima starogrčke civilizacije, držao je da se prve Olimpijske igre duguju njihovoj postojbini. Na njegovo zadovoljstvo u Grčkoj se pojavio novi Zapas. Kao da je sam Olimp poslao imućnog dobrotvora Jorgosa Averofa (1815-1899) koga je princ Konstadin zamolio da svoj novac da za konačnu obnovu stadiona “Panatinaiko”, što je ovaj i učinio.
Saksonski arhitekta Ernst Ciler i njegov kolega iz Grčke Anastas Metaksas latili su se posla da srce potonjih prvih olimpijskih igara dobije antički izgled. Uklonjene su drvene klupe, a ceo stadion bio je urađen od belog mermera s planine Panteli severoistočno od Atine, od kojeg je građen i Akropolj. I dan-danas je po tome jedinstveni sportski objekat u svetu. U 50 redova koncentričnih elipsa moglo je da stane 80.000 ljudi. Prvobitna cena bila je 585.000 drahmi u zlatu, a krajnja 920.000.
Sećanje na Averofa čuva statua od belog mermera ispred “Panatinaikoa”, na kojem su 2004. održana takmičenja u streličarstvu. Bile su to XXVIII Olimpijske igre, prve u Atini posle njihovih povoja 1896.
Trijumf basketaša Srbije
Na Olimpijskim igrama u Tokiju ovog leta prvi put će se igrati basket 3 na 3, a srpski muški tim se direktno plasirao na osnovu plasmana na FIBA listi. Biće naš veliki adut za najsjajnije odličje budući da je na šest dosadašnjih svetskih šampionata četiri puta uzeo zlato. Tako je bilo i na prvom Mundijalu 2012. u Atini. Koš na kojem su Marko Savić, Marko Ždero, Dušan Domović Bulut i Milan Bošković u finalu savladali Francuze sa 16:13 postavljen je ispred samog Zapejona, 124 godine posle izgradnje velelepnog zdanja.
Kalimarmaro
Stadion “Panatinaiko” ili Kalimarmaro (beli mermer) nikao je 566. g. p. n. e. Na njemu su 1896. održana i trkačka takmičenja kojih je pretrpeo kritike. Staza je zbog samog elipsoidnog oblika stadiona bila preuska. Mekana šljaka je imala uspon ka cilju, a zavoji su bili previše strmi zbog nagiba arene duž jedne ivice.
