Izlaganjem predstavnika srpskog pravnog tima u utorak je u Međunarodnom sudu pravde u Hagu nastavljena usmena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske po tužbama za genocid.
Zastupnici Srbije tvrdili su da vlasti u Beogradu nisu odgovorne za zločine počinjene u Hrvatskoj pre proglašenja SR Jugoslavije, u aprilu 1992.
|
Sve za odbranu svoje države
Izjave svedoka bez potpisa |
– Pre proglašenja nove države, zvanični Beograd nije bio član
Konvencije o genocidu, koja se zato ne može primeniti na zločine tokom rata u Hrvatskoj 1991. – argumentovali su predstavnici Srbije, nemački profesori Andreas Cimerman i Kristijan Tams i podsetili da retroaktivna primena konvencije nije dozvoljena.
Podsetili su i na reči bivšeg glavnog pravnog zastupnika Hrvatske Ivana Šimonovića izgovorene, prema američkoj diplomatskoj depeši objavljenoj na Vikiliksu 2006, u razgovoru sa zvaničnicima ambasade SAD u Zagrebu.
– Ukoliko bi sud prihvatio nadležnost od 27. aprila 1992, dana proglašenja SRJ, to bi značilo da najgori zločini počinjeni na teritoriji Hrvatske (na primer u Vukovaru) ne bi bili uzeti u razmatranje, što bi znatno oslabilo hrvatsku tužbu – rekao je tada Šimonović.
Inače, Vilijam Šabas, takođe član pravnog tima Srbije, ranije je ocenio da su argumenti Srbije da je Hrvatska u "Oluji" počinila genocid nad Srbima jači od onih iz tužbe Zagreba da je Srbija kriva za genocid nad Hrvatima tokom rata 1991-95.
– Najbolji scenario je da sud potvrdi da stradanje Srba u
Krajini do sada nije bilo priznato i da je primereno da se to dogodi – izjavio je Šabas. On veruje da će najviši sud UN odbaciti tužbu Hrvatske ukoliko se bude držao principa koje je sam utvrdio 2007. u presudi po tužbi BiH protiv Srbije.
Srbija danas nastavlja da odgovara na tužbu Hrvatske, a
započeće i izlaganje o kontratužbi. Druga runda razmene argumenata biće održana od 20. marta do 1. aprila.
