Od kada je izbila grčka kriza, učestala su poređenja sa onom koja je 2001. godine zadesila Argentinu. Tada je MMF, zbog prestanka otplaćivanja duga od 95 milijardi dolara, Argentini nametnuo stroge mere štednje, što je izazvalo lavinu nasilnih protesta.
"Gledala sam na televiziji prizore iz Grčke i ljude koji napadaju banke. To me je umnogome podsetilo na Argentinu 2001. godine, sa istim rešenjima koja su ponuđena za izlazak iz krize, a završena su ekonomskom katastrofom", kaže predsednica Argentine Kristina Fernandes de Kirhner.
Iako je 2005. godine Argentina otplatila ceo dug, vlasti te zemlje tvrde da su naučile tešku lekciju i da je njihova privreda u mnogo boljem stanju otkako ne mora da sledi uputstva MMF-a. Mnoga bankrotirana preduzeća, koja su 2001. godine preuzeli radnici, beleže rast proizvodnje i zaposlenosti, a pomaže im i vlada.
"Grcima poručujem da mogu da reše krizu. Postoje vrednosti koje nisu zapisane u knjigama niti ih neko može nametnuti", rekao je radnik Horhe Lopes.
Ipak, argentinski model nije moguće primeniti u Grčkoj, koja mora da poštuje stroga pravila Evropske unije i evrozone. Štednja je zato neminovna, kao i nastavak protesta.
Glavni grčki sindikati zakazali su generalni štrajk za 20. maj. Posledice krize i nemaira na grčkim ulicama oseća cela zemlja, a najviše turizam. Samo u Atini otkazano je 20 hiljada rezervacija.
