Pričaju ljudi ove nedelje u gradskom prevozu o politici, a o čemu bi drugo Srbi od sabajle pričali kad fudbalska sezona još nije počela i Vlada je toliko medijski aktivna da bi joj najskuplje produkcije Velikog brata začinjene seksom i psovkama pozavidele. Pričaju kako nije dobro što se premijer orijentisao toliko k Arapima i što im praktično poklanja zemlju. I tu, između dva nagla kočenja, čujem od svoga komšije da je pročitao negde na internetu da piše "orjentisao se" pa mu to beše, kako se to moderno kaže u laičkim razgovorima o jeziku "rogobatno". Stvarno, o čemu li misle takvi nazovinovinari? Nikakva dvojnost ovde nije dozvoljena, možete se samo orijentisati u modernoj džungli političkoj, da li pametno ili ne pokazaće vreme brzo, važno je samo da se ne orijentišete na cenzuru, hapšenje svakoga ko se pobuni ili, ne daj bože, lično bogaćenje za vreme vlasti dok narodu savetujete štednju i klevetate ga da ne radi dovoljno… No, kad smo već kod Arapa, da kažemo i ovo: izvesnih problema s transkripcijom njihovih imena ima, a pošto će dolaziti u Srbiju sve češće, mogli bismo zapamtiti kako se ko od njih zove, zlu ne trebalo. Važno je, primera radi, ne zaboraviti da se princ UAE i britanski oficir po obrazovanju zove Muhamed ben Zajed el Nahjan. Ovo znači da on nije Mohamed, jer mi arapsko kratko "u" tako i prenosimo osim kad je na početku reči pa dobijemo Osman, Omer… Isto tako, treba zapamtiti da je izgovor arapskog člana koji se zapadnjački piše "bin" zapravo "ben" i da se uvek piše malim slovom (Ahmed ben Bela, prvi predsednik Alžira, dobar je primer). Takođe, arapski član koji zapadnjaci pišu kao ‘al" treba se prenositi kao "el": Moamer el Gadafi ili Šat el Arab. I ovaj član se piše malim slovom, ali, isto kao i "ben", ako dođe na početak piše se velikim ili izostavlja. Dobar naslov bi dakle bio "Premijer voli Zajeda", ili "Ben Zajeda" nikako "ben Zajeda"…
