Konstantna politička nestabilnost ne doprinosi unapređenju života ljudi na Kosovu, ocenila je šef kancelarije EU u Prištini Natalija Apostolova.
Apostolova je navela da bi ekonomija, stvaranje radnih mesta, obrazovanje, životna sredina i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala trebalo da budu u fokusu svakog političara i donosioca odluka na Kosovu i da jedino tako može doći do napretka.
Na pitanje da li je moguće kompromisno rešenje te da i Priština i Beograd jednako dobiju i jednako izgube, a budući da je za Srbe Kosovo i Metohija južna srpska pokrajina, odnosno deo Srbije, a za Albance “nezavisna Republika Kosovo”, Apstolova je ponovila da je trenutni status kvo neodrživ i da EU ostaje posvećena zajedničkom radu sa obema stranama.
Od prištinske vlade Apostolova očekuje konstruktivan pristup kada je u pitanju odnos sa Beogradom i nastavak dijaloga usmeren ka radu na obuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu za normalizaciju odnosa između dve strane, kao i “za rešavanje svih preostalih stvari, jednom za svagda”.
Apostolova kaže i da nema sumnje da je budućnost Zapadnog Balkana evropska, uključujući Beograd i Prištinu.
Upozorava, međutim, da za evropsku budućnost ne postoji mogućnost da se zaobiđe dijalog koji pomaže EU, a koji predvode visoki predstavnik EU Đuzep Borelj i Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.
Na konstataciju da srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji predstavnike EU i uopšte međunarodne zajednice doživljava kao nekoga ko je došao da učvrsti “kosovsku nezavisnost” Apostolova je rekla da EU svoj mandat na KiM sprovodi predstavljajući Uniju u celini, svih 27 članica, od kojih su 22 priznale nezavisnost Kosova.
– EU i njene zemlje članice ujedinjene su u svojoj čvrstoj posvećenosti dijalogu uz pomoć EU, sa ciljem da se postigne konačan sporazum između Beograda i Prištine, kao i da se u potpunosti normalizuju odnosi između dve strane – naglasila je Apostolova.
EU je čvrsto osudila bezbednosne incidente koji su pogodili kosovsko-srpsku zajednicu, dodala je odgovarajući na pitanje da li je EU sposobna da uradi nešto po pitanju svakodnevnih pretnji Srbima i pljačkanja srpske imovine.
Apostolova naglašava i da EU prati rad i podstiče relevantne organe da preduzmu mere i obezbede bolje uslove da bi se stvorilo bezbednije okruženje za sve zajednice na KiM.
– Na kraju, prištinski organi bi trebalo da reše ove slučaje i počinioce izvedu pred lice pravde. Ovo je nešto što smo im ponovili i podsticali ih da reše takve slučajeve – naglasila je Apostolova.
Podseća se da je prošla 21 godina od ulaska međunarodne vojne i civilne misije na KiM i progona srpskog stanovništva, pri čemu su se albanske izbeglice 1999. godine vratile za desetak dana, a Srbi ne mogu ni sad, a Apostolova kaže da EU priznaje da je povratak na Kosovo izazovan proces za koji moraju da postoje mnogi kriterijumi.
Kancelarija EU uporno podržavala proces povratka ulažući milione evra za projekte smeštaja i rekonstrukcije da bi se olakšalo raseljenima zbog sukoba, uključujući i kosovske Srbe i da je kontinuirano finansirala Projekat za stabilizaciju zajednice namenjen onima koji nikada nisu napustili KiM ili onima koji su se vratili, a kojima je potrebna dodatna pomoć da se reintegrišu u društvo, zaključila je šefica kancelarije EU u Prištini.
