U organizaciji udruženja A:kultura u Beču je izvedena predstava “Lutka sa kreveta br. 21”. Glumci Jasmina Večanski Kujundžić, Branislav Jerković, Jugoslav Krajinov i Marko Marković izveli su predstavu u režiji Slobodana Brankovića, po tekstu Đorđa Lebovića, a u adaptaciji Ane Đorđević. Oni su, kako je ocenila publika, uneli u salu prestižnog Akcent teatra neverovatnu energiju, tenziju i umetnički doživljaj koji će se dugo pamtiti i prepričavati.
Kada su se na vrhuncu napetosti sa pucnjem i završnom scenom spustila svetla pozornice brojna publika je osećajući svu moć emocija i snagu poruke istog momenta, skoro kao jedan, ustala i ovacijama pozdravila vrhunske umetnike drame. Glumci su se pet-šest puta vraćali na scenu, a publika je i dalje aplaudirala ne pomerajući se sa svojih mesta.
– Lebović je majstorskim rukopisom dao svojim likovima takvu moć da pred vašim očima očiglednu istinu kidaju, transformišu, manipulatorski besprekorno pervertuju u svoju suprotnost, tako da vi možete samo da se smrznete od straha kad shvatite sa kakvom je lakoćom to moguće učiniti. Oksfordski rečnik je 2016. za reč godine izabrao reč “postistina”. Definicija kaže da ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne od ličnog ubeđenja šta je istina i time otvara prostor za manipulaciju svake vrste. Veliki pisac Lebović je za to znao i mnogo pre, u ovom tekstu pisanom pre više od 50 godina, na to nas je proročki i upozoravao”, ukazao je predsednik A:Kulture Milorad Samardžija.
“Ovo nije bila “još jedna” istorijska drama, već bavljenje aktuelnim kulturološko- životnim temama o položaju žene, životu kao nepredvidivoj sudbini, hrabrosti i moći osećaja. Nije ova godina A:Kulture posvećene ženi nekakav feministički pamflet, već želja da se podstakne razmišljanje odnosa prema ženskom polu u našem i globalnom društvu. Šta govorimo i radimo, šta osećamo, da li smo otvoreni da razumemo i pomognemo. Ova predstava je donela duboku emotivnu priču, istražujući put od pakla do života i suočavanje sa prošlošću”, istakao je Samardžija.
Predstava je koprodukcijski projekat SNP, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Kulturnog centra Pančevo, Beo Art-a i Saveza dramskih umetnika.
Publika kao porota
“Lutka sa kreveta br. 21” je u biti proceduralna drama, što je potkrepljeno rediteljskim rešenjem smeštanja publike u poziciju porote, pojačano probijanjem rampe i zida, ukidanjem mraka, te omogućavanjem direktne igre aktera na auditorijum.
Kvalitet predstave je u tome što ona ne daje odgovore na tacni, ne agituje ni za jednu od suprotstavljenih strana, već se kroz otvorenu diskusiju trudi da jednako opravda i razume svaku od zverki u kavezu tokom borbe za pravdu – ostavljajući na publici da prema svom sistemu vrednosti da ličnu definiciju pravednosti.
Predstava se bavi pravim ljudima, dramaturški zanatski gotovo perfektna, ona ne podleže i upada u obrazac lažne političke korektnosti današnjice – ni Vilma ni Grabner ne priznaju svoju krivicu.
