Minulih nedelja Rade Jorović najviše peva na privatnim veseljima, kao i na prelima i poselima širom zemlje. Zapazio je talentovane muzičare, folkloraše, pevačke grupe, sprijateljio se sa domaćinima nekih svadbi.
– Tokom leta organizuju se brojne manifestacije koje neguju izvorno stvaralaštvo, na koje dođe i po desetak hiljada posetilaca. Nedavno sam učestvovao kao muzički gost, ali i član žirija, na Saboru starog pevanja u Novom Goraždu, gde se okupilo čak 83 grupe iz Republike Srpske, Hercegovine, Krajine, Šumadije, Crne Gore, Vojvodine. A članove jedne grupe sa Romanije sam sve pojedinačno izljubio. U njihovom kraju majske poplave su nanele veliku štetu, a oni su uspeli da dođu na to takmičenje. Čak su sročili i nove stihove. Svaka im čast! – priča Jorović.
Naš sagovornik promoviše kulturno-muzičke manifestacije koje neguju izvorno stvaralaštvo i svesrdno pomaže u organizaciji.
| Neskromne kolege – Dešavalo se da pozovem kolege, koji nisu vredni da im imena pominjem, pitam ih da zapevaju na tradicionalnim manifestacijama ili svetkovinama, a oni traže astronomske honorare. Pevačica, kojoj je bilo važno da se kali, uči i da je publika upozna, otpevala je pre desetak godina na prelu dve pesme i kući se vratila sa 500 maraka u džepu. U međuvremenu je digla nos, i da dođe na Četereško prelo i otpeva desetak pesama tražila je – 4.000 evra! Druga osoba sa estrade, rođena baš u tom kraju, želela je honorar od 3.000 evra. To je sramota! – kaže Jorović. |
– U Velikom Orašju bio sam na Oraškom prelu, gde je učestvovalo desetak folklornih amaterskih društava, a organizovano je i takmičenje u pripremanju sarme. Istovremeno sam u tom kraju, u dolini Peka, pevao na jednoj svadbi. Mladenci žive i rade u Švajcarskoj, ali su hteli da proslave venčanje u mladoženjinom rodnom kraju, u familiji Nikolić, po svim običajima. Posebno sam obratio pažnju na mladu, jer je Ukrajinka.
x Da li je naučila naš jezik?
– Mlada, koja se zove Julija, ne samo da je naučila naš jezik, nego zna mnogo toga o našoj kulturi. Zaslužila je čistu desetku. U poslednje vreme moderne mlade imaju nove prohteve, bune se ako nije po njihovom. E, Ukrajinka im je svima očitala lekciju! Igrala je, veselila se, preplitala nogama u kolu kad je bilo vlaško, ali i šumadijsko. Muzičarima je naručivala izvorne pesme. Tražio sam za Juliju poseban aplauz svih prisutnih, osvojila me je i morao sam da joj dam punu podršku.
x Poznajete dobro još jednu Ukrajinku, srpsku snaju.
– Galina Pavlenko Perić, profesorka solo pevanja, živi u Požarevcu i udata je za magistra harmonike Sašu Perića, koji je završio čuveni muzički konzervatorijum u Kijevu. Iako ove godine nisam bio na Četereškom prelu u opštini Žabare, jer sam bio na Zlatiboru na polufinalu Sabora trubača, pomagao sam im oko organizacije, a gospođa Perić je upravo pevala i oduševila sve prisutne.
x Može li da se zaradi pevajući na prelima i poselima?
– Ove manifestacije treba odvojiti od estrade i šou-biznisa, jer one služe za očuvanje tradicije i kulturne baštine. Napisao sam pesmu, koju nisam još snimio, ali je zapevam ponekad na tim manifestacijama, a počinje: "Neko voli Dražu, neko voli Tita, koga volim ja , niko me ne pita, ja volim život, kafane i žene, a ko je u pravu, pokazaće vreme"!
