Naš nedavni poziv čitaocima “Vesti” da pomognu Mihriji Murić, samohranoj majci iz zabitog sela Stup u opštini Rožaje, koja u planinskom bespuću jedva prehranjuje sinove Ernesa i Enesa, brzo je urodio plodom.
Humanitarcu i našem saradniku Hidu Muratoviću odmah se iz Minhena javio Bajro Škrijelj, poreklom s Peštera, koji mu je ekspresno poslao 100 evra s molbom da ih nekako prosledi Mihriji, a po mogućstvu i da joj iz Novog Pazara pošalje brašno i druge namirnice.
Zahvaljujući otvaranju crnogorske granice i za građane Srbije, našli smo način da Mihriji uručimo donaciju, skromnu, ali za nju i njene sinove od velikog značaja.
– Dobili su i paket najosnovnijih namirnica. Više se nije moglo prebaciti preko granice. Brašno će kupiti u Rožajama, a čim se za to stvore uslovi (za sada se bez negativnog teksta na koronu ne može u Crnu Goru), Mihriju i njene sinove, inače dugogodišnje štićenike Humanitarnog mosta “Vesti”, posetićemo u njihovom selu – kaže Muratović i dodaje:
– Nadam se da će nam dobri ljudi pomoći da ovoj hrabroj ženi i majci, koja preživljava radeći posao drvoseče, obezbedimo hleb i namirnice za celu zimu jer Mihrija nema nikakva primanja. Od države Crne Gore ne dobija nikakvu pomoć, a testerom i sekirom zaradi vrlo malo. Da nije krave i koza koje su joj svojevremeno kupili čitaoci “Vesti”, ne bi ni mogla da opstane u planinskom bespuću, niti da školuje svoje sinove – ističe Muratović.
Očekuju prinovu
Donacija od 100 evra stigla je i Dilji Drobnjak, Albanki iz Skadra koja sa svojim suprugom Milankom, za koga se udala krajem prošle godine, živi u selu Pasiji Potok na Rogozni gde su jedini stanovnici. Dobijeni novac, koji im je poslala naša čitateljka Rajka Kovačević iz Austrije, Dilja i Milaniko će potrošiti na “pripreme” za dolazak na svet bebe koju uskoro očekuju.
Iako su oboje u ozbiljnim godinama (Dilja ima 41, a Milaniko 57) oni veruju da će i u zabitom selu, udaljenom od Novog Pazara više od 30 kilometara, proširiti svoju porodicu i ostati na kućnom pragu. U tome su im ovog proleća i leta mnogo pomogli i naši čitaoci koji su im kupili kravu, televizor, usisivač i frižider, a izmirili su im i dug za struju.
– Hvala mnogo dobrotvorki Rajki što nas se setila i što nam pomaže. Živimo u udaljenom i raseljenom selu gde je teško ili gotovo nemoguće bilo šta raditi i zaraditi. Zato nam je svaki evro i svaki dinar zlata vredan – ističe Dilja.
Naglašava i da najviše želi kupatilo i toplu vodu u kući, kako kad dođe beba, ne bi prala ispred kuće i u limenom koritu.
– Borićemo se da rešimo i taj problem, biće teško, ali nećemo odustati. Našu sudbinu vezali smo za Rogoznu i sa nje, koliko god da nam je teško, nikuda nećemo otići – poručuje Milanko Drobnjak.
Nisu zaboravljene
Još jedna donacija od 100 švajcarskih franaka, koju je poslala porodica Selimović iz Bazela, stigla je u Novi Pazar, a uručena je Bajri Suljević, samohranoj majci koja 26 godina sama brine o teško bolesnoj i od rođenja nepokretnoj ćerki Arijeti.
– Nas dve praktično živimo od donacija dobrih ljudi. Socijalna pomoć koju primamo ne bi mogla da nam pokrije ni ishranu, a mi samo za kiriju i komunalije mesečno moramo da imamo 200 evra. Hvala beskrajno porodici Selimović, hvala svima koji su nam do sada pomagali, Bog neka ih čuva – poručuje Bajra, ali i ističe da je vreme za nabavku ogreva, da će joj za drva trebati najmanje 500 evra. Uverena je da će joj, kao mnogo puta poslednjih godina, pomoći i naši čitaoci.
Hvala Bajru, Bog neka ga čuva!
– Mi smo i bez ove situacije s korona virusom bukvalno stalno u karantinu jer smo daleko od grada i nikoga nemamo u blizini. Nemamo ni mogućnosti da bilo šta radimo i zaradimo, pa nam je svaka donacija božji dar i spas za bar za jedno vreme. Hvala mnogo dobrotvoru Bajru Škrijelju, Bog neka mu podari sve najbolje. Kupićemo brašno, ulje i šećer, to nam je sada najpotrebnije – poručila je Mihrija Murić, koju su zbog višemesečne blokade granice mnoge nevolje snašle.
