Da bi isposlovao primirje, piše AP, Putin mora u zemlji da se suoči sa nacionalistima koji na njega vrše pritisak da u istočnu Ukrajinu pošalje trupe u podršku pobunjenicima koji su tamo zauzeli gradske kuće i pogranične prelaze.
U analizi se ukazuje da se Putinovi strateški ciljevi nisu promenili – on želi da zadrži Ukrajinu bar delimčno u ruskoj orbiti da bi je sprečio da uđe u NATO.
Ruski predsednik međutim, kako se ukazuje, takođe vodi računa o drugim globalnim odnosima Rusije a mora pažljivo da deluje i da bi izbegao nove sankcije Evropske unije i SAD.
Njegovo rešenje je da pokuša da postigne primirje u Ukrajini a istovremeno da obezbedi neke dugoročne uplive u ukrajinske stvari.
Primirje – delimičan uspeh
AP ocenjuje da je Putin ostvario delimičan uspeh prošlog meseca kada je novi ukrajinski predsednik Petro Porošenko proglasio prekid vatre koji su neki pobunjenici prihvatili.
Iako je to primirje često kršeno i nije bilo moguće ubediti pobunjenike da se razoružaju ono je dalo osnove za konsultacije u kojima je učestvovao jedan bivši ukrajinski predsednik, ruski ambasador, evropski zvaničnici i vođe pobunjenika, piše u analizi.
Sve više neslaganja unutar ruskog rukovodstvaKada je, sredinom aprila, posle pripajanja Krima od strane Rusije, pocela pobuna na istoku Ukrajine, stratezi Kremlja su mislili da bi mogli da drže tenzije u stanju tinjanja da bi dobili ustupke od vlade u Kijevu, ali borbe su se pojačale a rastao je i broj mrtvih pa je postajalo sve teže da se kriza smiri. Apetiti jastrebova iz Putinovog unutrašnjeg kruga su sve veći, a unutar ruskog rukovodstva primećuju se sve vidljiviji znaci neslaganja, navodi AP. Čak iako bi Putin pokušao da ublaži svoj stav, nije baš sigurno da bi njegovi potčinjeni izvršili njegova naređenja, navodi se u analizi. |
Dve runde mirovnih pregovora nisu dale neke opipljive rezultate i Porošenko je ukinuo primirje u ponedeljak uveče. Kratkotrajno primirje je ipak po prvi put dovelo strane u sukobu za pregovarački sto, što je važan uspeh za Putina, navodi se u analizi.
Vlada u Kijevu je do tada odbacivala njegove pozive da sednu da pregovaraju s pobunjenicima koje i dalje nazivaju "teroristima".
Ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine u sredu su pozvali da se nastave pregovori u pokušaju postizanja novog sporazuma o prekidu vatre koji bi poštovale obe strane u sukobu.
Leonid Kučma, bivši ukrajinski predsednik koji je predstavljao vladu u pregovorima, dobro je poznat Putinu koji je s njim blisko sarađivao godinama. Drugi čovek u pregovorima bio je Kučmin bivši šef kabineta Viktor Medvedčuk, koji živi u Rusiji i ima bliske lične veze s Putinom.
Kako se navodi u analizi krajnji Putinov cilj je da izdejstvuje da Kijev za regionalnog šefa u istočnoj Ukrajini imenuje osobu koja je prijateljski nastrojena prema Kremlju, kao što je Medvedčuk, očekujući da će on razvijati bliske veze s Moskvom.
Cilj – jačanje uticaja u Ukrajini
To možda neće odmah biti ostvarljivo, ali drugi koraci, kao što je Porošenkovo obećanje da proširi ovlašćenja vlastima pokrajina, moglo bi da poveća ruski uticaj u istočnoj Ukrajini.
Putin će morati, međutim, kako se navodi u analizi, da ponudi nešto za uzvrat a opcije su mu ograničene. Direktan poziv pobunjenicima da polože oružje bi zazvučao kao izdaja i pokvario pažljivo gajenu sliku čvrstog vođe koji je spreman da se suprotstavi Zapadu, piše u analizi.
Neki istaknuti ruski nacionalisti čak nazivaju Putina kukavicom. Te kritike bi mogla da prihvati i ruska javnost koja je pod uticajem ruske državne televizije koja vladu u Kijevu naziva "fašističkom huntom" koja ubija rusofono stanovništvo.
Kako se zaključuje u analizi Asošiejted presa Putin je postao talac sopstvene igre podizanja uloga i žustre retorike i sada za njega postaje sve teže da ublaži stav prema Ukrajini a da pritom ne okrnji svoju moć.
