Antonijević: Za opstanak srpske zajednice na Kosovu najznačajnije pitanje ZSO

Prvo i za opstanak srpske zajednice na Kosovu najznačajnije je pitanje Zajednice srpskih opština, funkcionalne i stvarne autonomije u opštinama naseljenim pretežno srpskim stanovništvom, ocenio je pravnik Milan Antonijević u autorskom tekstu za Bilten Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ističući da je obavezu formiranja ZSO kosovska Vlada prihvatila u okviru Briselskog sporazuma 2013. godine, ali je nije sprovela do danas.

Antonijević navodi da ZSO omogućava autonomiju u oblastima koje garantuju trajni opstanak i ostanak Srba na Kosovu, uz poboljšanje pre svega bezbednosne, ali i ekonomske perspektive na severu.

Ukazuje da je činjenica da Srbija, zajedno sa svima iz međunarodne zajednice, od Evropske unije, do SAD insistira na pisanju i usvajanju statuta ZSO koji bi trebalo da definiše suštinsku autonomiju opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

– Kada govorim o ekonomskom rastu, pored budžeta iz Beograda i Prištine, oslanjam se pre svega na Plan rasta za Zapadni Balkan, kao dobar instrument za ekonomski napredak, ali se oslanjam i na sredstva koja je predvideo Ohridski sporazum. Drugo pitanje koje želim da otvorim u ovom unutrašnjem dijalogu je: kako zaustaviti tiho napuštanje Kosova koje se dešava u srpskoj zajednici? To se može uraditi jedino daljom proaktivnom politikom Srbije, pregovorima, konkretnim rezultatima koji će popraviti položaj srpske zajednice na Kosovu, uz ekonomsku i svaku drugu podršku međunarodne zajednice, koja sve više gleda na Prištinu kao na nekoga ko provokacijama i jednostranim potezima želi da oteža svakodnevni život – navodi Antonijević.

Dodaje da je i pitanje povratka dinara, kao zvaničnog sredstva plaćanja ili, što je manje verovatno, uvođenja evra kao sredstva plaćanja u Srbiji, do lokalnih izbora na severu, povratka Srba u policijske snage i mnoge druge korake koji će pokazati da se trusno područje smiruje, demilitarizuje, a ne naoružava.

– Pravnu sigurnost, pre svega imovine, uz sprovođenje odluke Ustavnog suda o vraćanju zemlje manastiru Dečani i druge primere poštovanja prava ne smemo zanemariti i na to moramo stalno podsećati. Tu su i neophodna ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje, kulturu, medije i sve one stvari koje čine život ispunjenim, uz dekriminalizaciju društva, kao zadatak tog procesa – navodi.

Antonijević naglašava da je bitnija decentralizacija i procesi koji će dati vetar u leđa otpočinjanju saradnje između albanske i srpske zajednice, u zajedničkom interesu, pre svega ekonomskom, ali i bezbednosnom.

– Mnogo je toga ispisano o Kosovu, mnogo je ličnih priča i svedočenja o zločinima na svim stranama, da ne nabrajam sela i mesta u kojima je nestala ljudskost, imate sve u Kosovskoj knjizi pamćenja. Da bi se ljudskost vratila, preostaje nam da se zalažemo za pravdu koja se ovih dana sprovodi u Hagu, gde se sudi liderima OVK, kao što se nekada sudilo nekim drugima, druge nacionalnosti – navodi.

Dodaje, nacionalnost kod zločina ne menja ništa, zločinac je zločinac i to je jedina nacionalnost koju on ima i nada se da će to, pre svega mladima, biti potpuno jasno.

Žrtve, kako dodaje, sa druge strane imaju imena, pa i nacionalnost, jer je ona bila opredeljujuća kada su zločini činjeni devedesetih, ali i kasnije, početkom dvehiljaditih.

Treće i poslednje pitanje koje je otvorio Antonijević je postoji li mogućnost da se u pregovarački okvir Beograda i Prištine vrati pun naziv Kosovo i Metohija, znajući da to samo može dati dostojanstvo svemu što se u Briselu dešava, iz ugla srpske zajednice koja istrajava na Kosovu i pored svih izazova.

– Znam da taj pojam geografski ne odgovara delu Kosova na kome danas srpska zajednica živi, to mi nije ni namera da se crtaju etničke granice, već ovde govorim o zalogu za budućnost, o regionu koji jednog dana, ukoliko bude mudrosti i pameti, ali i posvećenosti vrednostima, može ući u istu državnu zajednicu, Evropsku uniju – poručio je.