Antiruski štit za Balkan

0

Poruka nemačke kancelarke Angele Merkel uoči balkanskog samita 28. avgusta u Berlinu, o evropskom zajedništvu koje uključuje i zemlje jugositočne Evrope, prema oceni stručne javnosti ukazuje na želju za većim ekonomskim i političkim prisustvom i stabilizacijom tog trusnog područja. Na to ukazuje i izjava Merkelove da je nemačka vlada došla na ideju o skupu kako bi pokazala da više ne postoje sukobi, mada ima konflikata, ali da u suštini postoji zajedništvo. Domaća stručna javnost ukazuje da najjača članica EU ovim skupom indirektno daje odgovor ukrajinskom žarištu, ne želeći da se ono širi ka Starom kontinentu, kao i da ukazuje želi veću ulogu u globalnim dešavanjima.
Berlin, prema rečima analitičara Dušana Janjića, organizuje samit jer postoji potreba da Nemačka i EU pokažu da nisu zaboravili region.
– Posle 2006. i gruzijske krize, sada kada bukti ukrajinska, postoji strah da ovaj trend neće stati i da mora da se ojača prisustvo u regionu, kao evropskom slabom krilu koje inače sporo napreduje ka Briselu – objašnjava Janjić za "Vesti", napominjući da je Berlin oduvek gurao perspektivu regiona i bio zagovornik projekata poput Pakta stabilnosti.

Živadin Jovanović

U krizi rusko-zapadnih odnosa zbog Ukrajine, kako ističe ovaj analitičar, Brisel može da bude gubitnik, jer Vašington i Moskva mogu lako da se nagode kao globalni igrači, što EU nije.
– Okolnosti su gurnule Merkelovu u nezavidnu ulogu isturenog igrača u rešenju ukrajinske krize, zbog čega ona sada hoće da ojača svoju poziciju na Balkanu – zaključio je Janjić.
Bivši jugoslovenski šef diplomatije Živorad Jovanović smatra da je Briselu stalo da ne bude previše pod američkim kišobranom.
Uz podsećanje da je Balkan najzaostaliji deo Evrope, Jovanović ukazuje na rizik nestabilnosti koji ugrožava ceo kontinent zbog čega Nemačka, prema njegovim rečima, hoće da proširi uticaj.
– Radi umanjenja uticaja SAD u EU, Nemačka se širi na Balkan, svesna da je to čvorište evropskog nervnog sistema preko kojeg vode putevi ka Bliskom istoku i drugi važni putevi – rekao je bivši šef diplomatije. Jovanović smatra da nemačko prisustvo ne mora da bude loše za region i Srbiju, "jer Nemci dobro poznaju ovdašnje razvojne i ekonomske mogućnosti".
– Mislim i da Berlinu ne bi trebalo da smeta upliv kapitala iz Rusije i Kine, upravo zato što su ekonomija i politika povezane – kaže Živadin Jovanović.
 

I Dodik na tapetu
Profesor međunarodnih odnosa Predrag Simić se slaže sa ocenom da Berlin želi vodeću poziciju u EU i na Balkanu, ali ukazuje na neke diplomatske signale prema kojima će se BiH, odnosno Republika Srpska naći na tapetu.
– RS i njen čelnik Milorad Dodik će se naći kao tema, jer posle razgovora o problemu Kosova i Briselskog sporazuma koji su ohrabrujući, žele i da dejtonsku Bosnu dovedu u red – ocenio je Simić za "Vesti".

BRZINOM PUŽA U EVROPSKE INTEGRACIJE

Popravni za Srbiju

NOVI RAPORT: Angela Merkel i Aleksandar Vučić

Države regiona napreduju u evrointegracijama brzinom puža, ocenila je kancelarka Angela Merkel uoči samita u Berlinu.
Srbija je nedavno dobila packe iz Brisela jer ništa na reformama nije uradila, a grdnja će, prema rečima analitičara Dušana Janjića, biti ponovljena na samitu u Berlinu.
– Srbija nije ništa uradila, a građani to saznaju iz inostranih novina, jer sadašnje vlasti, kao i bivše koje je vodio Boris Tadić kriju pravo stanje. Krije se i da nismo prošli ni jedan jedini skrining u pregovorima sa EU – objašnjava Janjić.
On ističe da Briselu smeta što ni jedno suđenje nije završeno, što ima korupcije u svim oblastima, ali i pritisaka na medije, pa će to biti jedna od berlinskih tema.
– Reći će našim zvaničnicima, dobili ste poverenje, tolerisali smo vam i šta smo dobili – kaže Janjić.
 

Zaustaviti uticaj Moskve i Ankare
Budućnost Balkana leži u EU, podseća Bavarski radio na centralnu rečenicu samita EU iz 2003. Ovog leta je nemačka kancelarka u Dubrovniku potvrdila ove evropske perspektive. Međutim, nemački angažman nije nesebičan, već leži u sopstvenom interesu – navodi radio Bajern 2.
Ratne rane na Balkanu još nisu zalečene, a ekonomski posmatrano pristup EU nudi mogućnosti da se investira i otvori jedno novo tržište za izvoz. Uz to se pominje još jedan strateški razlog, a to je da se zaustavi uticaj Rusije, Turske i nekih arapskih država.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here