Čovek koji je prvi put u životu u svojoj 50. godini popio antibiotike doživeo je posle toga promene u raspoloženju, halucinacije, govorio je nepovezano i imao simptome psihoze i manije.
Kada je dovezen u hitnu službu psihijatrijske bolnice u Ženevi, čovek je rekao psihijatrima da je noć posle prve doze antibiotika osećao da umire i doživljavao je zvučne halucinacije u kojima mu se obraća Bog, govoreći mu da je izabran za specijalnu misiju, što su psihijatri procenili kao znake psihoze.
Lekari su kod pacijenta dijagnostikovali antibiomaniju, redak sporedni efekat uzimanja antibiotika, navodi se u naučnom časopisu „BMC psihijatrija“.
Prvi slučaj antibiomanije opisan je prvi put u naučnim radovima pre 20 godina, u Žurnalu kliničke psihofarmakologije.
Kako je objasnio Paskal Sijenert, psiholog i psihijatar na Katoličkom univerzitetu u Levenu u Belgiji, vreme uzimanja antibiotika i simptomi koji su se javili kod pacijenta iz Ženeve ukazuju na slučaj antibiomanije. Sijenert, koji je proučavao tu pojavu, kaže da su do sada zabeleženi takvi slučajevi kod pacijenata različitih doba, od kojih je najmlađi imao samo tri godine.
Sijenert i njegove kolege utvrdile su da klaritromicin, jedan od antibiotika koji su prepisani pacijentu iz Ženeve kako bi mu lečili bakterijsku upalu pluća, najčešće izaziva slučajeve antibiomanije. Takođe, među glavnim krivicima su i sintetički fluorohinolonski antibiotici ciprofloksacin i ofloksacin.
Međutim, on dodaje da su to antibiotici koji se najčešće prepisuju pacijentima, pa su verovatno zato i najčešći uzrok. Sijenert misli i da je broj slučajeva antibiomanije koji se registruju veoma potcenjen.
– U najvećem broju slučajeva, antibiomanija leči se antipsihoticima, ali to ne znači da ne bi prošla i bez njih – navodi belgijski stručnjak.
Pacijent iz Ženeve nije tretiran antipsihoticima, ali su mu lekari prepisali lorazepam. Njemu su se problemi javili pošto je koristio amoksicilin-klavulansku kiselinu. Kada je prestao da je pije, nestali su i simptomi antibiomanije. Međutim, kada je počeo da uzima drugi antibiotik, klaritromicin, simptomi su se ponovo vratili, pa su mu lekari ukinuli antibiotike. Nedelju dana posle toga, više nije imao manične epizode, piše „Lajvsajens“.
Tačan mehanizam na koji antibiotici utiču na centralni nervni sistem još nije poznat.
Naučnici su izneli nekoliko hipoteza. Jedna od njih je da neke vrste antibiotika mogu da budu inhibitori gama-aminobuterne kiseline (GABA), koja je odgovorna za umirivanje pobuđenih neurona.
– To bi moglo da objasni zašto u nekim okolnosti dolazi do manije – kaže Sijenart.
Druge hipoteze navode da antibiotici narušavaju stomačni mikrobiom i da zato dolazi do poremećaja funkcija u mitohondrijama ćelija.
