Mnoga deca odrastaju u okruženju koje nije nužno nasilno ili ekstremno, ali ipak ostavlja duboke emocionalne tragove.
Kada dete ne dobije prostor za izražavanje emocija, kada se oseća upoređivanim, zanemarenim ili neshvaćenim, razvija obrazac ponašanja koji u odraslom uzrastu može da preraste u anksioznost.
Ove obrasce ponašanja, koji često potiču iz disfunkcionalnih porodičnih dinamika, podelila je psihoterapeutkinja Maja Ušioko kako bi osvestila šta sve može uticati na našu psihičku stabilnost danas.
Ovo su obrasci u detinjstvu koji mogu biti koren anksioznosti, prema psihoterapeutkinji.
- Upoređivanje sa braćom i sestrama.
- Tabu teme u porodici (teme o kojima “nije bilo dopušteno” govoriti – poput seksualnosti, problema sa zavisnostima ili konflikta između roditelja…).
- Emocije deteta nisu bile važne.
- Etiketiranje deteta kao “problematičnog” bez dubljeg uvida u razloge iza toga.
– Ovi obrasci ponašanja u disfunkcionalnim porodicama vrlo su česti. Utiču na nas, naše odnose, osećaj sigurnosti i nivo samopouzdanja. Upravo su ovi obrasci često osnova anksioznosti u odraslom uzrastu. Ali, psihoterapija je korak prema kvalitetnijem životu – zaključila je Ušioko.
