Anketa: Učimo li sebe i decu toleranciji?

0

Vladimir Pavlović
Hannover, Nemačka
– Mislim da se netolerantnost sve više zaoštrava, a u današnjem svetu u kojem vlada internet i u kojem su sve jače izražene društveno-političke i ekonomske suprotnosti na decu je sve teže uticati. Kad bi ljudi međusobno više komunicirali dolazeći u direktan kontakt uvideli bi da svi imamo približno slična mišljenja i potrebe i da bi tolerancija mogla da bude na mnogo višem nivou.

Iko Knežević
Hanover, Nemačka
– Ako hoćemo da budućnost bude izvesnija decu bi u školi i kod kuće morali više da učimo toleranciji. Ljudi bez obzira na različitost, mogu da žive zajedno, jedni s drugima. Međutim, sve to više zavisi od politike i političara nego od pedagoga i roditelja. Zar su sankcije protiv Srbije i Rusije i bombe na Srbiju i istočni deo Ukrajine tolerancija? Oni na zapadu pričaju o toleranciji, a sve rešavaju vojnom i ekonomskom silom.

Olijana Milovanović
Bazel, Švajcarska
– Bojim se da danas sve manje ima tolerancije i među odraslima ali i kod dece. Ljudi su sve više nervozni, preopterećeni "borbom" za život, a po meni porodica je prvo mesto gde treba vaspitavati svakog čoveka, sve ostalo je kasnije nadgradnja. I škole bi više trebalo da rade na vaspitnom, a ne samo na obrazovnom nivou.

Danijela Stanković
Rupersvil, Švajcarska
– Ko je kriv? Pa svi i sve po malo i svetska politika i globalizacija, a škola je ta koja mora više da obrati pažnju na decu i toleranciju među njima. Porodica je prva instanca gde treba mlade učiti toleranciji i vaspitavati ih u tom pravcu. Danas se brzo živi pa se na to, nažalost, sve manje obraća pažnja. A rezultat toga je i stanje koja imamo u svim društvima.

Natalija Libl
Minhen, Nemačka
– U mom okruženju ima tolerancije, a sve potiče iz porodice i škole u kojoj se deca uče da poštuju starije, da paze na slabije i ne čine ništa loše drugome. I pored toga smatram da društvo u celini ne čini dovoljno na ovom planu, pogotovo globalizacija vodi ka propasti ljudske civilizacije. Smatram da sam tolerantna, ali ne prema bezobrazluku i nevaspitanju u društvu i svom okruženju.

Rade Živanović
Garhing, Nemačka
-Moja porodica i ja , pogotovo naša dva sina, poštujemo razlike među ljudima i u društvu. Decu smo vaspitali tako da nikog ne mrze, ne vređaju, da poštuju starije i da pomognu kad god i gde mogu. U svetu oko nas nema dovoljno tolerancije, a onda trpe oni koji su tolerantni i uviđavni, što sam i sam doživeo radeći s ljudima.

Stanoje Vukčević
Vels, Austrija
– Plašim se da smo upali u problem, najviše zbog nedostatka vremena. Hoćemo mnogo toga, a ne pravimo prioritete. U ovom slučaju to bi naravno trebalo da budu deca. I to malo vremena što provedemo sa njima obično se tiče školskih obaveza tako da je malo prostora da bi se detaljnije pozabavili tolerancijom, pre svega verskom koja je, kao što vidimo jedan od najčešćih razloga brojnih sukoba širom planete. Mojoj deci uporno govorim da treba da budu strpljivi i da argumentima brane svoje stavove, mada mnogo toga zavisi od okruženja pre svega u školi.

Gradimir Stolić
Linc, Austrija
– Hteli da priznamo ili ne u dosta zemalja EU tolerancija je jedna od najvećih vrednosti. To znači da bi konkretno Austrija mogla da bude dobar primer za brojne zemlje, da ne pričam o državama bivše Jugoslavije. Sloboda govora i kretanja je uslovila i veliki stepen tolerancije na svim nivoima, što se ogleda i u broju nacionalnosti koje žive ovde. Naravno ima itekako prostora za napredak, pa valja decu učiti da budu tolerantni. Velika je odgovornost na porodici.

Vlastimir Stanisavljević
Pariz, Francuska
– Stvari su se drastično izmenile i sada baš treba učiti decu toleranciji. Deca imaju lekcije o tolerantnosti u porodici i u školi, ali nažalost na njih strašan uticaj vrše sredstva informisanja, filmovi, televizija, crne hronike, kod kojih, uistinu, nedostaje tolerancije. Dakle, na decu veći uticaj vrše ulica i mediji kojima, izgleda, nije do pozitivne strane života, odnosno, u veoma čudnom kontekstu naglašeno je sve što je negativno.

Anica Hunjadi
Pariz, Francuska
– Što se mene tiče, 100 odsto primenjujem vaspitanje da treba poštovati svakog čoveka, bez obzira na naciju, veru, boju, godine. Svi imamo dušu. Tako su meni učili, a odrasla sam u selu Hrtkovci, gde u slozi živi 19 nacija. Poštovanje sam prenela i na moju decu i na petoro unučadi.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here