Vladimir Pavlović
Hanover, Nemačka
– Teško mi je da ocenjujem ko je u Srbiji najveći finansijer, ali ako su podaci koji se pojavljuju u medijima tačni, onda bi ljudima iz dijaspore trebalo omogućiti da na neki način imaju i uticaj na investiciona ulaganja. Dijaspora bi trebalo da ima predstavnike u Skupštini, tamo gde se propisi donose ili u telima u kojima se pripremaju. Nepravedno je da strani ulagači imaju beneficije koje naši ljudi iz dijaspore nemaju.
Zoran Popadić
Hanover, Nemačka
– Najveći finansijeri u Srbiji su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i dijaspora.
Da nije korupcije i "partijskih šićarenja" ulaganje dijaspore bilo bi i veće. Umesto da više pažnje polažu na naše ulagače oni se klanjaju samo stranim derikožama. Na sva zvona zvone o Arapima i njihovim parama, a oni došli, kupili Jat, snizili plate i podelili otkaze. Šta narod ima od takvih ulaganja?
Boško Lopušina
Šprajtenbah, Švajcarska
– Potpuno je sigurno da je dijaspora glavni finansijer Srbije. Iznos doznaka koje navodi Svetska banke je manji od stvarnog. Ima i doznaka koje nisu registrovane, jer ljudi izbegavaju plaćanje raznih provizija, pa novac šalju drugim kanalima ili unose sami prilikom dolaska u Srbiju. Zato bi dijaspora morala da ima učešće u političkom životu Srbije.
Jelena Mitrović
Bern, Švajcarska
– Pored doznaka koje su merljive i dokazive, postoji mnogo načina na koje pomažemo rođacima, kao i državu Srbiju. Zato sam sasvim sigurna da je upravo dijaspora glavni finansijer Srbije. I pored toga ljudi u rasejanju su zanemareni u mnogo čemu i država bi morala mnogo više da se posveti velikom broju svojih građana koji žive izvan matice.
Jelena Nišavić
Kremsminster, Austrija
– Zanemareni smo u odnosu na strane investitore, mada vlast ne pridaje nešto puno značaja ni njima. Jedino je izgleda važno da novac pristiže, a kako i gde završava očigledno je sasvim druga priča. Trenutno sam u projektu koji je namenjen studentima iz dijaspore, kako bi se upoznali sa radom lokalnih samouprava i fabrika u Srbiji. Bila sam u Beogradu i Jagodini, svuda je ista slika. Radnici su do maksimuma iskorišćeni i malo plaćeni, bez obzira na to ko je investitor i poslodavac.
Ilija Petković
Traun, Austrija
– Nema govora o tome ko više pomaže, odnosno donira, stranci ili mi koji nekoliko puta godišnje odlazimo u maticu. Uz novac koji se šalje rodbini, kumovima, prijateljima… ne treba smetnuti s uma ni garderobu, tehniku. Sumnjam da bi neko mogao precizno da izračuna koliki je to iznos, ali je to daleko više nego kada je reč o stranim investitorima. Oni kroz ulaganje mogu i da vrate svoj novac, a mi to dajemo bespovratno.
Tane Miličević
Herisau, Švajcarska
– Dijaspora je uvek bila uz maticu Srbiju i glavni finansijer. Samo za vreme rata, koliko je dijaspora slala pare dole, a o robi i da ne pričamo. Ali mislim da Srbija premalo vodi brigu o nama dijasporcima i trebala bi da nam češće i više posveti pažnju i izlazi u susret.
Novica Makuljević
Gosau, Švajcarska
– Dijaspora godinama pomaže rodbinu i prijatelje u otadžbini i u tome sigurno nadmašuje strane investitore, a njene doznake to pokazuju. Vlasti u Srbiji to veoma dobro znaju, ali nas nekako i dalje zanemaruju. Priliv novca će se verovatno smanjiti jer sve više porodica ostaje na Zapadu i nemaju više nikoga dole u otadžbini.
Selman Sejdović
Maintal, Nemačka
– Šaljemo i donosimo u otadžbinu mnogo, a često se ranije dešavalo da su se prema nama odnosili kao prema građanima drugog reda. Počev od ulaska na granici, pa sve do opštine gde smo pokušavali da dobijemo razne dozvole i dokumenta. Sada se dosta promenilo od kada je Vučić na čelu Vlade, a nadamo se da će biti još bolje kada uđemo u Evropsku zajednicu.
Ljubomir Čučak
Frankfurt, Nemačka
– Ovo je tema koja mene direktno pogađa jer godinama šaljem novac u Srbiju, a korupcija i prevare koje se rade s tim novcem dok ne stignu do odredišta su strašne. Prema nama se odnose u Srbiji kao da smo pastorče. Dobri smo kad treba da plaćamo i da glasamo, a matica nas je zapostavila. Mlađe generacije su izgubile poverenje u našu državu.
