Anis se kao začin koristio još pre 3.500 godina u Egiptu. U antičkoj Grčkoj anisom i drugim začinima aromatizovalo se vino. Navodno je Pitagora iz Samosa hvalio hleb s anisom. Rimljani su doneli seme u Toskanu. U starom Rimu pekarski proizvodi s anisom jeli su se nakon obroka. U srednjem veku uzgoj anisa proširio se na celu Evropu. Poznato je da anis deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, ublažava mučnine, ubrzava varenje, čisti krv, pluća… Deluje kao blagi diuretik.
