Glumica trenutno snima četvrtu sezonu hrvatske serije koja se bavi životom u bivšoj Jugoslaviji, zbog čega sa ćerkom Minom Sovtić često boravi u Zagrebu, gde su snimanja. Pored hrvatskih kolega, sa njom su na setu Zoran Cvijanović i Slaven Došlo.
Kada se na setu nađu Anica Dobra i Zoran Cvijanović, nastaje prava magija, pokretom i energijom boje likove. Oni igraju u hrvatskoj seriji “Crno-bijeli svijet”. Kolege imaju samo reči hvale na račun ovo dvoje glumaca koji su obeležili kraj 80-ih i jednu kinematografsku epohu koja je u umetničkom smislu bila reper kako su se kalili umetnici. Baš te godine bile su inicijalna kapisla reditelju Goranu Kulenoviću da osmisli seriju “Crno-bijeli svijet” koja će se baviti životom u Jugoslaviji osamedesetih godina dvadesetog veka. U junu je počelo snimanje četvrte sezone ove nagrađivane dramske serije koja će imati 12 epizoda. Novu sezonu obeležiće najvažniji događaji u Jugoslaviji tokom 1985. i 1986. godine, poput Ciboninog osvajanja Kupa prvaka, Radija 101, serije “Dinastija”, otvaranja videoteka, priprema za Univerzijadu i eksplozije Černobilja. Biće uključeni i likovi koji će predstavljati osobe koje su obeležile to razdoblje, poput Dražena Petrovića, Arijane Čuline, Marine Perazić i Nene Belana.
Anica Dobra igra Beograđanku Jagodu, čiji bivši muž je Zoran Cvijanović u ulozi Radana. Na setu je i Aničina ćerka Mina Sovtić.
– Evo nas u četvrtoj sezoni nagrađivane dramske serije. Oni koji su odrastali 80-ih godina prošlog veka, oni koji su tada stasali, kao i mlađi ljudi koji prate sve ono što je retro, po imenu serije mogu da prepoznaju i njen program. Muzika novog talasa, duh vremena estetski i mentalno, drskost mladih, vitalnost starijih, duhovitost u dramskim momentima, lakoću života i optimizam u vremenima koji mnogi od nas zovu srećnim 80-im. Ja glumim Jagodu, Beograđanku, srećno udatu u Zagrabu, koja, da kažem tako, vozi svoj život najbolje što ume. Upada u razne situacije i uvek nekako bezazleno završi na dobrom putu – kaže za jednu emisiju Anica Dobra.
– Pored scenarija i režije Gorana Kulenovića i Igora Mirkovića, moram da kažem da najveću vrednost ove serije čine moje vrhunske hrvatske kolege i moram da nabrojim samo neke od njih: Jelena Miholjević, Elizabeta Kukić, Kaja Šišmanović, Sreten Mokrović, Franjo Kuhar, Slavko Sobin, Filip Riđićki, Karlo Maloča. Oni su mi bukvalno najveća inspiracija, podrška, ali i garant dobrog raspoloženja na setu koliko god taj posao bio naporan i zahtevan – istakla je ona, te dodala:
– Prve dve sezone serije su naši gledaoci mogli da vide na bivšoj O2 televiziji, a verujem da će na nekoj od TV videti treću i četvrtu sezonu ili najbolje sve sezone odjednom. Bilo bi super da se vratimo u te srećne ’80. za nekoga pod znacima navoda, a za nekoga sa uzvičnikom.
Anica je ranije za medije rekla da je “crno-bijeli svijet” najgledanija serija u istoriji.
– Bez ikakve politike, jednostavno taj je period bio solidan za život, u svakom slučaju za običnog čoveka bolji od ovog danas na celom YU prostoru, iako su postupci osamdesetih doveli do onog što se kasnije zbivalo i do ovog danas. Glumački, to je lep, ozbiljan posao. Igram Beograđanku koja se udala u Zagrebu i kroz koju se, između ostalog, prelamaju valeri srpskog mentaliteta.
Glumica retko prihvata uloge, ali kaže da ne žali za tim.
– Ima me na sceni, bavim se pozorištem. To je trenutno verovatno jedino mesto gde se mogu naći dobri, jaki, interesantni i karakterni ženski likovi mojih godina – naglasila je tada Anica.
Reditelj serije “Crno-bijeli svijet” Goran Kulenović je ranije rekao da mu je drago što je mogao da okupi dobru ekipu, te želi što nema više glumaca iz regiona.
– Nažalost, radi ograničenja u budžetu nismo ni imali onoliko glumaca iz regiona koliko bismo voleli da imamo, pogotovo što je uvek najbolje da lik npr. iz Beograda glumi izvorni govornik. Mislim da će vam svaki sineasta reći da je regionalna saradnja pravo bogatstvo, jer nudi i nova lica (ili već poznata lica koja naša publika dugo nije imala prilike da gleda, kao u slučaju Anice Dobre) i veći izbor, a i uvek je zanimljivo čuti neki novi dijalekt, govor, pogotovo ako za to ima opravdanja u priči – rekao je Kulenović za medije.
Хрвати раде на серији о животу у Титовој Југославији о “srećnim 80-im”. “taj je period bio solidan za život”.
Па ово није ни смешно. Хрвати носталгични за Југославијом!? Нису се сетили да праве серију о олуји, тракторијади, покварењаци.
Очигледно је да све није ишло по плану Усташа. Њихова лијепа није испала онако како су они сањали. Сад жуде за Југославијом. Потребна им је нова одскочна даска за следећи пут. Видимо се у Земуну, али мало сутра!!!