Gde roditelji stadoše, ona je produžila, jer krv nije voda! Šampionski geni, sportski milje u kome je rođena, atletska borilišta na kojima je napravila prve korake života učinili su da “kraljica sportova” bude njeno životno opredeljenje, da rano dosegne svetski vrh i oseti slast šampionskog postolja.
Trostruka juniorska šampionka Srbije sa svojih 16 leta i rezultatom 189 cm u skoku uvis Angelina Topić zauzima lidersku poziciju na svetskoj rang listi u njenom uzrastu i jedna je od najvećih mladih nada srpske i svetske atletike.
Najslađi trenuci velikih sportskih šampiona su upravo oni kada njihovi naslednici ne samo krenu njihovim stopama, već nadmaše slavne roditelje na tom njihovom profesionalnom putu. Zadatak ni malo lak, zadatak koji većinu opterećuje, stavlja ogroman pritisak i teret na leđa deteta, ali ne i za naslednicu Dragutina i Biljane Topić.
Otac je osvajao Evropska prvenstva u Splitu i Stokholmu 1990. i 1996. godine, zlato i na Svetskom juniorskom u Plovdivu 1990. i Univerzijadi 1995, jedan je od najboljih srpskih atletičara svih vremena, od 1993. godine drži državni rekord skoku uvis sa preskočenih 2,38 m, čime deli 15. mesto na rang listi najboljih skakača uvis svih vremena, bio je četvrti Olimpijskim igrama u Atlanti, majka je državna rekorderka u troskoku, a zajedno su učinili da Srbija ima atletski dragulj o kome će se tek pričati i pisati, na čiji “nebeski skok” ćemo svi čekati i zajedno sa njom verovati u olimpijsko zlato.
Izabrala je da leti svojom putanjom, da pomera granice sa lakoćom, piše sopstvenu priču koja toliko liči na očevu, a ipak je samo njena i jedinstvena.
Kakva su ti očekivanja u ovoj sezoni?
“Najpre, volela bih da, s obzirom na koliko mislim da sam spremna, osvrnuvši se na sav uložen trud i vreme u proteklim mesecima, odbranim postignute rezultate i oprobam na nekim novim visinama. Do kraja godine želela bih da ostvarim jos taj neki dečiji san lestvice koja ostaje na 190cm” – kroz osmeh počinje priču briljantna Angelina Topić.
Srbija će imati priliku da gleda mladi biser svetske i domaće atletike u disciplini skok uvis na mitingu koji će biti održan pod svodovima beogradske Arene 7. marta 2022, koji će okupiti sam krem svetske atletike i biti kontrolno takmičenje uoči starta svetskog šampionata u našoj prestonici.
“Neizmerno se radujem takmičenju 7. marta u Areni. Naći se među svetskim asovima na istom borilištu je nešto što inspiriše, motiviše, stvara pozitivnu tremu. Izaći ću i boriti se za maksimalan ishod kao i uvek i nadam se da će moj rezultat biti za ponos, to mi je zadatak i radiću na ostvarenju onog što sam sebi zacrtala” – ističe 16-odišnja srpska šampionka Angelina.
Da li su tvoja inspiracija i zvezde vodilje u profesiji koju si izabrala, tvoji roditelji i koliko si načila od njih?
“Naravno, više sam nego zahvala što ih imam kao pre svega nezamenljivu podršku u svemu što radim. Drago mi je što na svojoj strani imam nekoga ko svoje iskustvo može da podeli sa mnom i olakša mi neke neizbežne prepreke na koje nailazim u svetu sporta. Zbog njih sam ipak i zavolela ovo čime se bavim, čak i pre nego što sam se i sama priključila”.
Koji su krucijalni saveti koje si do sad dobila?
“Da bilo šta što radim ima smisla samo ako je to nešto što volim”.
Da li smatraš da možeš da nadmašiš uspehe roditelja?
“Ne vidim u njima konkurente, ne volim da poredim moje uspehe sa uspesima mojih roditelja, oni su sami napisali svoje priče, i ja svoje sada proživljavam”.
Koliko je težak, a ujedno i lep poziv koji si izabrala u životu (bavljanje atletikom)?
“U atletici neprestano se borimo sami sa sobom i radi napretka moramo izlaziti iz zone komfora. Mislim da bez obzira na sve poteškoće i barijere koje su pred nama, ono što se nalazi iza njih vredno je svake muke koja nas susreće. Ja sam u ovom sportu kao i mnogi, pronašla sebe, i ne mogu se zamisliti u bilo čemu drugom. Najlepše momente mog života proživela sam upravo zbog atletike, meni najdraže ljude upoznala sam baveći se ovim i iz dana u dan sve više sam sigurna da sam izabrala pravi put”.
Koliko dnevno puta i sati treniraš?
“Kada nije pripremni period, treniram jednom dnevno, najčešće oko sat i po, pet do šest puta nedeljno”.
“Da li si ponosna na to što je Srbija domaćin planetarnog šampionata sveta u dvorani?
“Drago mi je što će se jedan od najvećih svetskih događaja održati upravo u našoj zemlji. Imamo priliku da se bolje upoznamo sa atletskim zvezdama cele planete i damo im podršku sa naših tribina”.
I za kraj, da li sanjaš nastup na Olimpijskim igrama u Parizu 2024.godine?
“Nikako ne mogu da prihvatim činjenicu da nam se Pariz ovoliko približio. Kako prolazi vreme sve više imam osećaj da one ne moraju biti samo san, ali ko zna, svašta se promeni u dve godine, videćemo” – zaključila je Topićeva.
