Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da je na Samitu o Zapadnom Balkanu, u okviru Berlinskog procesa, koji je danas održan u virtuelnom formatu, razgovarano o napretku regiona na putu ka Evropskoj uniji, naglašavajući da je i u sopstvenom interesu EU da taj proces napreduje, te je ukazala da je neophodno da se radi dalje na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.
– Berlinski proces, koji smo započeli pre sedam godina, pokazuje da nam je pored procesa približavanja sa ciljem članstva u EU stalo da region sarađuje u fazi u kojoj svaka zemlja radi na svom evropskom putu – objasnila je Merkel.
Ona je istakla da se ne radi samo o pitanju važnom za budućnost zemalja regiona, već je to i u interesu EU da se proces pristupanja podstakne, omogući pomirenje, prevazilaženje podela.
– Postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrateški zbog čega želimo članstvo regiona u EU – podvukla je Merkel.
Rekla je da je bilo mnogo uspeha u proteklim godinama, a kao primer navela početak primene sporazuma o ukidanju naknade rominga, što je od koristi za građane.
Takođe je pomenula i razmenu đaka, kao dobar primer napretka.
Kazala je da se radi na zajedničkom regionalnom tržištu, gde je već ostvaren određeni uspeh, ali još nije postignut dogovor o međusobnom priznavanju diploma i omogućavanju slobodnog putovanja samo uz ličnu kartu.
Ističe da će se uložiti sva energija da se i u tome uspe.
Takođe, na skupu, dodala je, bilo je reči i o posledicama pandemije i pružanja pomoći zemljama regiona.
– Svesni smo da još ima mnogo problema koje treba prevazići, kao što su dijalog Beograda i Prištine, te i BiH – rekla je ona.
Kazala je da je Nemac Kristijan Šmit prisustvovao današnjem sastanku, i da će on 1. avgusta započeti svoj mandat u BiH kao visoki predstavnik međunarodne zajednice.
Prenela je da je bilo i niz diskusija između Bugarske i Severne Makedonije oko početka pristupnih pregovora.
– Potrebno je puno strpljenja i angažovanja. Svi učesnici su izrazili spremnost na to – kazala je Merkel.
Berlinski proces, koji je iniciran pre sedam godina, doveo je, prema njenim rečima, do toga da su sastanci predstavnika regiona, pa čak i bez EU, postali normalnost.
– Puno toga ima da se radi, rad mora biti nastavljen. Slovenački premijer Janez Janša učestvovao je na Samitu i on će 6. oktobra pozvati na Samit o Zapadnom Balkanu, gde će biti reči o pristupnim procesima. Nadamo se da ćemo postići dogovore o zajedničkom regionalnom tržištu do 6. oktobra – objasnila je ona.
Upitana za Francusku uzdržanost po pitanju pristupnog procesa Merkelova je kazala da ne treba upirati prst na samo jednu državu.
– Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je učestvovao na Samitu kao jedan od ranijih domaćina, izjasnio se o pristupnoj perspektivi. Zemlje regiona kažu da im taj proces teče presporo. Postoje teške diskusije kada je reč o otvaranju poglavlja, nekada su neopravdane, nekada opravdane – rekla je ona.
Istakla je da je sa Makronom ranije razgovarala da na Konferenciji o budućnosti EU treba da bude na dnevnom redu i sposobnost Unije da apsorbuje nove članice.
– Nije ispravno samo govoriti o jednoj zemlji. Holandija ima niz primedbi, a imamo i mi neke – objasnila je ona.
Merkel je rekla da je sa Makronom imala u proteklom periodu niz bilateralnih susreta, a tako i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskih predstavnika Hašimom Tačijem ranije, i sada sa Aljbinom Kurtijem.
– Mi smo veoma angažovani da se stvore uslovi za pristupanje EU – poručila je ona.
Upitana kako bi ocenila proteklih sedam godina u vezi Zapadnog Balkana rekla je da su mnogi očekivali brži pristupni proces i da je važno da je Berlinski proces stvorio novi kvalitet saradnje.
– Puno je ostalo da se uradi, ali mnogo je i urađeno – zaključila je ona.
